Nesreće razuma i neznanje

Kur'an:

الَّذِينَ يُجَادِلُونَ فِى آيَاتِ اللَّـهِ بِغَيْرِ‌ سُلْطَانٍ أَتَاهُمْ كَبُرَ‌ مَقْتًا عِندَ اللَّـهِ وَعِندَ الَّذِينَ آمَنُوا كَذَلِكَ يَطْبَعُ اللَّـهُ عَلَى كُلِّ قَلْبِ مُتَكَبِّرٍ‌ جَبَّارٍ‌

…One koji o Allahovim znakovima raspravljaju, iako im nikakav dokaz nije došao, pa izazivaju još veću Allahovu mržnju i mržnju vjernika. – Tako Allah pečati srce svakog oholog i nasilnog.

Hadis:

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onoga ko grijeh počini razum napusti i nikada mu se više ne vraća.“[1]

Neznanje

Upozorenje na neznanje 

Kur'an:

إِنَّ شَرَّ‌ الدَّوَابِّ عِندَ اللَّـهِ الصُّمُّ الْبُكْمُ الَّذِينَ لَا يَعْقِلُونَ

Najgora bića u Allaha su gluhi i nijemi, koji neće da razumiju. 

Hadis:

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „O Ali, nema goreg siromaštva od neznanja, a ni korisnijeg imetka od razuma!“[2]

Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Bog nikada ne uzdiže neznanje niti ikada unizuje strpljivost.“[3]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zlo i Ovog i Onog svijeta dolazi od neznanja.“[4]

Dužnost napuštanja naselja neznalica

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao u svojoj oporuci Aliju, mir s njim: „O Ali, ne boravi u selu, jer su njegovi starci neznalice, njegovi mladići su zločesti i njegove žene su otkrivene. Učeni među njima je poput leša među psima.“[5]

Znakovi neznalice 

Kur'an:

وَإِذَا قِيلَ لَهُمُ اتَّبِعُوا مَا أَنزَلَ اللَّـهُ قَالُوا بَلْ نَتَّبِعُ مَا أَلْفَيْنَا عَلَيْهِ آبَاءَنَا أَوَلَوْ كَانَ آبَاؤُهُمْ لَا يَعْقِلُونَ شَيْئًا وَلَا يَهْتَدُونَ

A kad im se kaže: “Slijedite ono što je Allah objavio!” – odgovaraju: “Nećemo, slijedićemo ono na čemu smo zatekli pretke svoje!” – “Zar i onda kad im preci nisu ništa razumijevali i kad nisu na Pravom putu bili?!”[6]

Hadis:

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Sve dobro se postiže razumom: nema vjere onaj koji nema razuma.“[7]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Slušaj Gospodara svoga, nosićeš naziv razumnog, a ne budi Mu neposlušan, pa da nosiš ime neznalice!“[8]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao onome koji ga je pitao o znakovima neznalice: „Ako se s njim družiš, zamara te, ako ga izbjegavaš, grdi te, ako tebi daje, prigovara, a ako ti njemu daješ, prikriva, ako mu se povjeriš, iznevjeri te, a ako se on tebi povjeri, potvori te, ako postane imućan, uzobijesti se i bude osoran i grub, a ako osiromaši, poriče Allahovu blagodat i ne ustručava se, ako se raduje, pretjeruje i prelazi granicu, ako se rastuži, očajava, a ako se smije, raširi usta, ako plače, čini to do iznemoglosti; dospije među čestite, a opet ne voli Boga niti strahuje od Njega, ne stidi se Boga i ne spominje Ga; ako mu udovoljiš, hvali te, pripisujući ti dobra koja nemaš, a ako se naljuti na tebe, nestane tog hvaljenja i pridodaje ti zlo koje ti nemaš pri sebi. Eto, takav je postupak neznalice.“[9]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Dovoljno je neznanja zavaranost o Bogu.“[10]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onaj koji ne vidi blagodat Allaha Višnjeg pri sebi, osim u jelu i piću, ima malo znanja, a mnogo neznanja.”[11]

Ono šta je potrebno onom koji ne zna

Učenje

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Onaj koji se ne može strpjeti da bude u potčinjenosti učenja jedan čas, ostaće vječno u neznanju.”[12]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Učeni ne treba da šuti o svom znanju, a neznalica ne treba da šuti o svom neznanju. Bog, veliko je spominjanje Njegovo, kaže: ‘…Pitajte One Koji znaju ako vi ne znate!'”[13]

Zaustavljanje kod onog što je sumnjivo

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao Aliju, mir s njim: “O Ali, u odlike vjernika se ubraja da bude čist od onog što je zabranjeno i zaustavi se kod onog što je sumnjivo.”[14]

Ono što je potrebno pri druženju s onim koji ne zna

Pozdrav pri razgovoru 

Kur'an: 

وَعِبَادُ الرَّ‌حْمَـنِ الَّذِينَ يَمْشُونَ عَلَى الْأَرْ‌ضِ هَوْنًا وَإِذَا خَاطَبَهُمُ الْجَاهِلُونَ قَالُوا سَلَامًا

A robovi Milostivoga su oni koji po Zemlji mirno hode, a kada ih neznalice oslove, odgovaraju “Mir s vama!”[15] 

Hadis:

U Musnedu Ibn Hanbela se prenosi od Nu'mana ibn Mukarrena: „Neko je u prisustvu Poslanika, s.a.v.a., grdio drugog čovjeka, pa je grđeni rekao: ‘Mir tebi!’ Tada je Allahov Poslanik, s.a.v.a., rekao: ‘Zaista, melek je između vas dvojice koji je tebe branio od njega: kad god te je on grdio, on mu je odgovarao: ‘Ne, ti si, i tebi to više pristaje.’ A kada mu je rekao: ‘Mir tebi!’, melek je rekao: ‘Ne, nego tebi! Ti si ga dostojniji.'“[16]

Šutnja pri svađi

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Musa, mir s njim, je susreo Hidra, mir s njim, i rekao: ‘Posavjetuj me!’ Hidr je rekao: ‘…Okreni se od neznalica i budi blag bezumnima, jer to je vrlina blagih i ukras učenih. Kad te neznalica grdi, ti odšuti iz mira, i napusti ga odlučno, jer ono što je još ostalo od njegovih neznanja i grđenja tebe mnogo je veće.'“[17]

Izbjegavanje 

Kur'an: 

خُذِ الْعَفْوَ وَأْمُرْ‌ بِالْعُرْ‌فِ وَأَعْرِ‌ضْ عَنِ الْجَاهِلِينَ

„Ti sa svakim – lijepo! I traži da se čine dobra, a neznalica se kloni!“[18] 

Hadis:

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ljudi su dvojica: vjernik i neznalica. Ne uznemiravaj vjernika i ne budi blizu neznalice!”[19]

Prvobitni džahilijet 

Značenje džahilijeta 

Kur'an: 

وَقَرْ‌نَ فِى بُيُوتِكُنَّ وَلَا تَبَرَّ‌جْنَ تَبَرُّ‌جَ الْجَاهِلِيَّةِ الْأُولَى وَأَقِمْنَ الصَّلَاةَ وَآتِينَ الزَّكَاةَ وَأَطِعْنَ اللَّـهَ وَرَ‌سُولَهُ إِنَّمَا يُرِ‌يدُ اللَّـهُ لِيُذْهِبَ عَنكُمُ الرِّ‌جْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَ‌كُمْ تَطْهِيرً‌ا

U kućama svojim boravite i ljepotu svoju, kao u davno pagansko doba, ne pokazujte, i održavajte klanjanje i zekat dajite, i Allaha i Poslanika Njegova slušajte! Allah hoće da od vas, o porodico Poslanikova, grijehe odstrani, i da vas potpuno očisti.[20] 

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Džahilijjet je nazvan tako usljed loših postupaka u njemu i neznanja njegovih ljudi… Jer su ljudi u vrijeme džahilijeta robovali drugom, a ne Bogu.“[21] 

Rasprava o džahilijjetu 

Razdoblje u kojem su živjeli Arapi kada se javila islamska poruka se u Kur'anu naziva džahilijjet. To samo pokazuje da je tada carevalo neznanje i u svemu vrhunila neistina.

Susjedi Arapa su u to vrijeme bili: na jugu Abesinija, koja bijaše kršćanska, na zapadu Bizant, također, kršćanski, na sjeveru Perzijanci, koji bijahu medžusi, a onda Indija i Egipat u kojima je bilo idolopoklonstvo, i skupine jevreja. Sami Arapi bijahu idolopoklonici koji su uglavnom živjeli u plemenskim zajednicama. U njihovoj priprostoj beduinskoj zajednici bilo je ostataka jevrejstva, kršćanstva i vjerovanja medžusa. Opći džahilijjet je bio njihovo glavno obilježje.

Siromaštvo i bijeda u kojima su živjela ta beduinska plemena su ih tjerali na stalno preduzimanje vojnih pohoda i pljačkaških napada te na vršenje otimačine tuđe imovine. Tu ne bijaše ni sigurnosti, ni povjerenja, ni mira, ni spasa. Zapovijedao je onaj ko je pobijedio, a imao onaj ko je ugrabio.

Među muškarcima se smatralo vrlinom prolijevanje krvi, džahilijjetska zaslijepljenost, oholost, varanje, slijeđenje nasilnika, gaženje prava potlačenih, međusobno neprijateljstvo, suparništvo, kockanje, opijanje, bludničenje, pijenje krvi, jedenje strvi i najgore vrste datula.

A žene su bile lišene odlika ljudskog društva: nisu mogle raspolagati svojom voljom, ni svojim radom i nisu mogle nasljeđivati. Vladala je neograničena poligamija kao kod nekih jevreja i idolopoklonika. Unatoč tome, odavale su se pokazivanju svojih čari i mamile sebi muškarce koje su željele. Tako se među njima proširila prostitucija i razvrat, čak i među udatim. Među najzačudnijim pojavama među njima bilo je da su kao takve često odlazile na hodočašće potpuno nage.

Velika nesreća djece bila je u pojavi da su neki roditelji ubijali svoju djecu, bojeći se osiromašenja, usljed neplodnosti zemljišta i čestih suša. Provođen je i običaj zakopavanje živih djevojčica: najmrža stvar bijaše vijest o rođenju ženskog djeteta.

Ta čudovišna zbrka, koja je vladala u svakoj njihovoj skupini, bila je prisutna u svakoj pokrajini arabljanskog poluostrva u obliku njihovih neobičnih obreda i mitskih vjerovanja. Svemu pobrojanom treba pridodati i bolest zvanu nepismenost i neobrazovanost, koja je bila raširena čak i u njihovim gradovima, akamoli među nomadskim plemenima.

Sva ta njihova stanja, djelovanja, obredi i običaji koje smo naveli mogu se najbolje razaznati iz konteksta kur'anskih ajeta i pozivanja koja se na njih odnose.

Paganski moral 

Kur'an: 

إِذْ جَعَلَ الَّذِينَ كَفَرُ‌وا فِى قُلُوبِهِمُ الْحَمِيَّةَ حَمِيَّةَ الْجَاهِلِيَّةِ فَأَنزَلَ اللَّـهُ سَكِينَتَهُ عَلَى رَ‌سُولِهِ وَعَلَى الْمُؤْمِنِينَ وَأَلْزَمَهُمْ كَلِمَةَ التَّقْوَى وَكَانُوا أَحَقَّ بِهَا وَأَهْلَهَا وَكَانَ اللَّـهُ بِكُلِّ شَىْءٍ عَلِيمًا

Kad su oni koji ne vjeruju srca svoja punili žarom paganskim, Allah je spustio smirenost Svoju na Poslanika Svoga i na vjernike i obavezao ih da ispunjavaju ono zarad čega će postati pravi vjernici – a oni jesu najpreči i najdostojniji za to – a Allah sve zna.[22] 

Hadis:

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „U čijem srcu bude bilo zagriženosti koliko je zrno gorušice Bog će ga na Sudnjem danu oživjeti sa paganskim Arabljanima.“[23]

Paganski postupci

A – Zakopavanje žive ženske djece 

Kur'an: 

وَإِذَا بُشِّرَ‌ أَحَدُهُم بِالْأُنثَى ظَلَّ وَجْهُهُ مُسْوَدًّا وَهُوَ كَظِيمٌ ۝ يَتَوَارَ‌ى مِنَ الْقَوْمِ مِن سُوءِ مَا بُشِّرَ‌ بِهِ أَيُمْسِكُهُ عَلَى هُونٍ أَمْ يَدُسُّهُ فِى التُّرَ‌ابِ أَلَا سَاءَ مَا يَحْكُمُونَ

I kad se nekom od njih javi da mu se rodila kći, lice mu pocrni i postaje potišten, krije se od ljudi zbog nesreće koja mu je dojavljena: da li ovako prezren da je zadrži ili da je u zemlju zakopa? Kako ružno prosuđuju![24] 

Hadis:

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, Bog vam je zabranio neposlušnost majkama, zakopavanje žive ženske djece i uskraćivanje onog što je dužnost dati i traženje onog na šta se nema pravo.“[25] 

B – Gatanje

U djelu De‘aimu-l-islam stoji: „Allahov Poslanik, s.a.v.a., je zabranio hamajlije i gatanje. Hamajlije su razni ispisi na papiru, školjkicama i dr. koji se nose uza se. Gatanje je ono čime se žene nastoje umiliti svojim muževima, kao što je vračanje i slično. On je zabranio i magiju (sihr).”[26]

Brisanje paganskih običaja islamskom porukom

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Uistinu, Allah Svevišnji me poslao kao milost svjetovima, i da iskorijenim muzičke instrumente na žice, frule, paganske običaje i kipove.“[27]

U Tefsiru-l-Kummiju stoji: „Allahov Poslanik, s.a.v.a., je obavio Oprosni hadž kada se navršilo deset godina od njegova dolaska (Hidžre) u Medinu. U govoru na Mini je, između ostalog, izrekao hvalu i pohvalu Allahu, a potom rekao: ‘…Pazite, svako slavno djelo i novotarija iz vremena paganstva, ili krv ili imetak su pod ovim mojima nogama. Neko je bolji od nekoga samo po svijesti o Bogu. Dobro slušajte! Jesam li priopćio?’ Oni su odgovorili: ‘Da.’ On je rekao: ‘Bože moj, Ti svjedoči!'“[28]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, Bog je islamskom porukom ponizio onog koji je u vremenu paganstva bio odlikovan, a njome je odlikovao onog koji je u vremenu paganstva bio ponižen. On je predanošću Bogu (islamom) odstranio pagansku oholost i hvalisavost po plemenu i porijeklu. Danas su svi ljudi – i bijeli i crni, i Kurejšije i Arapi i nearapi – od Adema, a Adema je Bog stvorio od zemlje. Na Sudnjem danu će Bogu Višnjem biti najdraži od njih onaj koji Mu je najviše poslušan i koji ima najdublju svijest o Njemu.“[29]

Potvrđeni paganski običaji

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je u svom savjetu Muazu ibn Džebelu, kada ga je uputio u Jemen, rekao: „Uništi iz vremena paganstva sve, osim onog što je predanost Bogu (islam) uzakonila, a učini vidljivim sve što je islamsko, i malo i veliko!”

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Nema nagodbe u predanosti Bogu (islamu). A svaku nagodbu koja bijaše u vremenu paganstva predanost Bogu (islam) je još više osnažila.“[30]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Znajte, Redžep je poseban Božiji mjesec; to je velik mjesec. Nazvan je ‘El-esamm’ (poseban) jer s njime u Boga Višnjeg nije usporediv nijedan drugi mjesec u svetosti i dobroti. U vremenu paganstva ljudi su mu odavali golemo poštovanje, a dolaskom islamskog učenja su povećani njegovi poštovanje i dobrota.“[31]

U djelu Ez-Zuhd li-l-Husejn ibn Se‘id se prenosi od Zurarea: “Rekao sam Ebu Džaferu, mir s njime: ‘Ljudi prenose da je Allahov Poslanik, s.a.v.a., rekao: ‘Među vama najugledniji u vremenu paganstva je najugledniji i u vremenu predanosti Bogu.’ Ebu Džafer, mir s njime, je rekao: ‘Istinu su rekli, a nije kako vi smatrate. U vremenu paganstva najugledniji među njima bijaše najdarežljiviji, najljepšeg morala, najboljeg odnosa sa susjedima i najvećeg uzdržavanja od uznemiravanja. Takav bi, prihvativši islam, time bio još bolji.'“[32]

Drugo doba paganstva

Povratak u paganstvo 

Kur'an: 

وَمَا مُحَمَّدٌ إِلَّا رَ‌سُولٌ قَدْ خَلَتْ مِن قَبْلِهِ الرُّ‌سُلُ أَفَإِن مَّاتَ أَوْ قُتِلَ انقَلَبْتُمْ عَلَى أَعْقَابِكُمْ وَمَن يَنقَلِبْ عَلَى عَقِبَيْهِ فَلَن يَضُرَّ‌ اللَّـهَ شَيْئًا وَسَيَجْزِى اللَّـهُ الشَّاكِرِ‌ينَ

Muhammed je samo poslanik, a i prije njega je bilo poslanika. Ako bi on umro ili ubijen bio, zar biste se stopama svojim vratili? Onaj koji se stopama svojim vrati neće Allahu nimalo nauditi, a Allah će zahvalne sigurno nagraditi. 

Hadis:

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Poslat sam između dva paganska doba, od kojih je drugo gore od prvog.”[33]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Zaista, pred nastup Smaka svijeta će biti vrijeme u kojem će se spustiti neznanje, a podići znanje.”[34]

Ono što dovodi do povratka u paganstvo 

A – Nepoznavanje imama 

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Onaj ko umre, a ne bude imao imama, umire paganskom smrću.”[35]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Onaj ko umre, a na svom vratu ne bude imao prisegu, umire smrću paganskom.”[36]  

B – Pijenje opojnih pića

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Onaj koji se stalno opija će susresti Boga Višnjeg kao obožavalac kipova.”[37]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onaj koji pije ono što opija je kao obožavalac kipova. Onaj koji pije ono što opija je kao obožavalac kipova Lata i Uzzaa.”[38]

Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mudrosti Vjerovjesnika islama 1, Fondacija “Mulla Sadra”, Sarajevo, 2012., sa arapskog preveli:Mehmedalija Hadžić i Samed Jelešković

[1] El-Mehadždžetu-l-bejda’, sv. 8, str. 160.

[2] El-Kafi, sv. 1, str. 25, predaja 25.

[3] Isto, sv. 2, str. 112, predaja 5.

[4] Revdatu-l-va‘izin, str. 17.

[5] Džami‘u-l-ahbar, str. 391, predaja 1091.

[6] El-Bekare, 170.

[7] Tuhafu-l-‘ukul, str. 54.

[8] Hil'jetu-l-evlija, sv. 6, str. 345.

[9] Tuhafu-l-‘ukul, str. 18.

[10] Šu‘abu-l-iman, sv. 1, str. 472, predaja 746.

[11] A‘lamu-d-din, str. 294.

[12] ‘Avali-l-leali, sv. 1, str. 285, predaja 135.

[13] El-Mu‘džemu-l-evsat, sv. 5, str. 298, predaja 5365; En-Nahl, 43; El-Enbija, 7.

[14] Et-Temhis, str. 74, predaja 171.

[15] El-Furkan, 63.

[16] Musned Ibn Hanbel, sv. 9, str. 191, predaja 23806.

[17] Mun'jetu-l-murid, str. 140.

[18] El-A‘raf, 199.

[19] El-Mu‘džemu-l-evsat, sv. 8, str. 302, predaja 8698.

[20] El-Ahzab, 33.

[21] Tarihu-l-medine, sv. 2, str. 558.

[22] El-Feth, 26.

[23] El-Kafi, sv. 2, str. 308, predaja 3.

[24] En-Nahl, 58-59.

[25] Sahihu-l-Buhari, sv. 2, str. 848, predaja 2277.

[26] De‘aimu-l-islam, sv. 2, str. 142, predaja 497.

[27] El-Kafi, sv. 6, str. 396, predaja 1.

[28] Tefsiru-l-Kummi, sv. 1, str. 171.

[29] El-Kafi, sv. 5, str. 340, predaja 1.

[30] Sahihu Muslim, sv. 4, str. 206.

[31] Fedailu-l-ešhuri-s-selase, str. 24, predaja 12.

[32] Ez-Zuhd li-l-Husejn ibn Se‘id, str. 59, predaja 157.

[33] El-Emali li-š-Šedžeri, sv. 2, str. 277.

[34] Sahihu-l-Buhari, sv. 6, str. 259, predaja 6653.

[35] El-Kafi, sv. 1, str. 397, predaja 1.

[36] Sahihu Muslim, sv. 3, str. 1478, predaja 2.

[37] El-Kafi, sv. 6, str. 404, predaja 2.

[38] El-Džami‘u-s-sagir, sv. 2, str. 74, predaja 4853.