Ono šta je dužnost učiti
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Najbolje je znanje: La ilahe illallah!“[1]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Osvojite znanje i poučavajte svijet znanju! Naučite šta su stroge dužnosti i poučavajte svijet tim dužnostima! Naučite Kur'an učiti i poučavajte svijet Kur'anu! Ja sam, zaista, čovjek smrtan. Znanje će biti dignuto i pojavit će se smutnje, tako da će se dvojica razići u mišljenju o nekoj dužnosti (farzu) i neće moći naći nikog ko bi mogao odlučiti među njima.“[2]
Ono šta treba naučiti
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Najbolje je znanje koje koristi.“[3]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Znanja je više nego što se može izbrojiti, pa uzmi od svega najljepše!“[4]
U Tirmizijevom Sunenu se prenosi od Zejda ibn Sabita: „Allahov Poslanik, s.a.v.a., mi je naredio da naučim sirijski jezik.“[5]
Ono šta je zabranjeno učiti
A – Astrologija
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onaj ko prihvati neko znanje od zvijezda, prihvatio je dio magije, povećavajući ga sve više i više.“[6]
Objašnjenje:
Pravilno razumijevanje teksta ovih hadisa jasno pokazuje da se ovdje pod pojmom zabranjene astrologije ne misli na znanje u njegovom savremenom značenju, već se to odnosi na nastojanje da se spozna kako zvijezde utiču na čovjekovu budućnost i da se proriču budući događaji putem „čitanja“ kretanja zvijezda općenito ili pak vjerovanjem da one utiču na čovjekovu budućnost.
Imam Ali, mir s njim, je prenio od Allahova Poslanika, s.a.v.s.: „Onoga koji se od muslimana bavi magijom treba ubiti, dok to ne treba učiniti s onim od poricatelja koji se bavi magijom.“ Na upit nekog od prisutnih: „A zašto to, o Allahov Poslaniče?“, on je odgovorio: „Jer su pridruživanje (širk) i magija (sihr) spojeni, a onaj koji je u pridruživanju (širku) u većem je grijehu.“[7]
Ono šta ne treba učiti
U djelu Džami‘u bejani-l-‘ilmi ve fadlih se prenosi od Ebu Hurejrea da je Vjerovjesnik, s.a.v.a., ušao u džamiju i vidio skupinu ljudi oko nekog čovjeka, pa je upitao:
– Ko je taj?
– On je jako učen čovjek, o Allahov Poslaniče! – odgovorili su.
– Šta znači „jako učen“? – upita.
– To je onaj koji od svih ljudi najbolje poznaje arapsko rodoslovlje, arapski jezik, arapsko pjesništvo i ono u čemu su mišljenja Arapa podijeljena – odgovoriše oni. Tada Allahov Poslanik, s.a.v.a., reče:
– To je znanje koje ne koristi i neznanje koje ne šteti.[8]
Poticanje na učenje
Dužnost učenja
A – Dužnost poučavanja znanju
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Bog nije stavio u dužnost ljudima da uče sve dok nije stavio u dužnost učenim da podučavaju.“[9]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, Bog Višnji će pitati čovjeka o višku njegova znanja kao što će ga pitati o višku njegova imetka.“[10]
B – Zabrana sakrivanja znanja
Kur'an:
إِنَّ الَّذِينَ يَكْتُمُونَ مَا أَنزَلَ اللَّـهُ مِنَ الْكِتَابِ وَيَشْتَرُونَ بِهِ ثَمَنًا قَلِيلًا أُولَـئِكَ مَا يَأْكُلُونَ فِى بُطُونِهِمْ إِلَّا النَّارَ وَلَا يُكَلِّمُهُمُ اللَّـهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلَا يُزَكِّيهِمْ وَلَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ
Oni koji taje ono što je Allah objavio i to zamjenjuju za nešto što malo vrijedi – oni u trbuhe svoje ne trpaju ništa drugo, osim ono što će ih u Vatru odvesti; na Sudnjem danu Allah ih neće ni osloviti, niti će ih očistiti – njih čeka patnja nesnosna.[11]
Hadis:
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onaj koji bude upitan o onome što zna pa to sakrije, na Dan stajanja će biti zauzdan uzdom od vatre.“[12]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Nije dopušteno uskraćivati znanje.“[13]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onaj koji stekne znanje pa ga potom ne bude kazivao je kao onaj koji gomila blago ne želeći dijeliti od njega.“[14]
Vrijednost podučavanja
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Najbolja je milostinja da čovjek predan Bogu (musliman) stekne neko znanje, a potom poduči svoga brata muslimana.“[15]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Na Dan stajanja će doći čovjek koji će imati dobrih djela poput nagomilanih oblaka ili poput čvrsto usađenih planina pa će upitati: ‘Gospodaru moj, odakle mi ovo kad ja ta djela nisam uradio?’ On će mu reći: ‘To je tvoje znanje kojem si podučio ljude i po kojem se postupalo nakon tebe.'“[16]
Vrijednost učitelja
Kur'an:
رَبَّنَا وَابْعَثْ فِيهِمْ رَسُولًا مِّنْهُمْ يَتْلُو عَلَيْهِمْ آيَاتِكَ وَيُعَلِّمُهُمُ الْكِتَابَ وَالْحِكْمَةَ وَيُزَكِّيهِمْ إِنَّكَ أَنتَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ
Gospodaru naš, pošalji im poslanika, jednoga između njih, koji će im kazivati znakove Tvoje, Knjizi ih i mudrosti učiti i očistiti ih, jer Ti Si, uistinu, Silni Mudri![17]
Hadis:
U djelu Sunen Ibn Madžea se prenosi od Abdullaha ibn Amra: „Jednoga dana je Allahov Poslanik, s.a.v.a., izašao iz jedne od svojih soba, ušao u džamiju i ugledao je dvije skupine: u jednoj su ljudi učili Kur'an i upućivali svoje molbe Bogu, a u drugom su ljudi učili i podučavali. Tada je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: ‘Svi su u dobru. Ovi uče Kur'an i upućuju molbu Bogu, pa ako bude htio, On će im dati, a ako bude htio, uskratit će im. A ovi uče i podučavaju, a ja sam poslan da budem učitelj.’ I sjeo je s njima.“[18]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Za učitelja dobra traže oprost životinje na zemlji, ribe u moru, sve u zraku što ima dušu i svi stanovnici Neba i Zemlje. Učeni i onaj koji uči su u nagradi jednaki i doći će na Dan stajanja kao dva konja koja se tiskajući utrkuju.“[19]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Kada učitelj kaže djetetu: ‘Reci: Bismillahir-Ramanir-Rahim!, Bog upiše oslobođenje od grijeha i djetetu, i njegovim roditeljima, i učitelju.“[20]
Pravila podučavanja
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Kada onaj koji zna bude svojim znanjem želio zadovoljstvo Boga Višnjeg, njega se sve boji, a kada svojim znanjem bude želio gomilati blago, on se boji svega.“[21]
Jednakost onih koji uče
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Najudaljeniji od Boga su dvojica: čovjek koji se druži s onima koji vladaju i podržava ih u njihovoj nepravdi, i učitelj djece koji ih ne smatra jednakim i ne boji se Boga u pogledu siročeta.“[22]
Poštivanje onoga koji uči
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Cijenite onog koji vas podučava znanju!“[23]
Blagost
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Budite blagi onom kojeg podučavate i onom od koga učite!“[24]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, Bog me nije poslao da postupam grubo niti da se svađam, nego me je poslao da podučavam i da olakšavam.“[25]
Iskaz „Ne znam“
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je u svojoj oporuci Ebu Zerru, rekao: „O Ebu Zerre, kada budeš upitan o onom što ne znaš, reci: ‘Ne znam to!’, spasićeš se posljedica! Ne daji ljudima mišljenje o onom što ne znaš, spasićeš se kazne na Dan stajanja!“[26]
Vrijednost učenih
Božiji povjerenici
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Učeni su Božiji povjerenici nad stvorenjima Njegovim.“[27]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Učeni su povjerenici mojih sljedbenika.“[28]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Znanje je Božije povjerenje na Zemlji Njegovoj, a učeni su Njegovi povjerenici na njoj. Onaj koji postupa u skladu sa svojim znanjem, izvršio je to Njegovo zaduženje, a onaj koji ne postupa tako, biće upisan u zapisnik Boga Višnjeg među one koji su iznevjerili Njegovo povjerenje.“[29]
Nasljednici vjerovjesnika
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, učeni su nasljednici vjerovjesnika, a vjerovjesnici nisu ostavili u nasljeđe ni dinare, ni dirheme, nego su ostavili znanje. Zato, onaj koji uzme od njega, uzeo je sreću obilatu.“[30]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ukazujte počasti učenima jer su oni, uistinu, nasljednici vjerovjesnika. Onaj koji njima ukazuje počasti, on ukazuje počasti Bogu i Poslaniku Njegovom.“[31]
Njihova tinta je vrjednija od krvi šehida
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Vagana je tinta učenih s krvlju mučenika (šehida) pa je pretegnula tinta.“[32]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Na Dan stajanja će se mjeriti tinta učenih s krvlju mučenika (šehida) pa će pretegnuti tinta učenih nad krvlju mučenika (šehida).“[33]
Smrt učenih je gubitak u vjeri
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Smrt učenog je gubitak u predanosti Bogu (islamu) koji ne može nadoknaditi smjenjivanje noći i dana.“[34]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Smrt učenog je nepopravljiva nesreća i nenadoknadiv gubitak. To je zvijezda koja se ugasila. Smrt čitavog plemena je lakša od smrti jednog učenjaka.“[35]
Prednost učenog nad pobožnim
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Prednost učenog nad pobožnim je kao prednost Mjeseca nad zvijezdama u noći kada je on pun (Lejletu-l-bedr).“[36]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, prednost učenog nad pobožnim je kao prednost Sunca nad zvijezdama, a prednost pobožnog nad onim koji nije pobožan je kao prednost Mjeseca nad zvijezdama.“[37]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Između učenog i pobožnog je stotinu stepeni, a razdaljina između svaka dva stepena je koliko u trku pređe brzi konj za sedamdeset godina.“[38]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., u oporuci Aliju, mir s njim, rekao je: „O Ali, spavanje učenog je vrjednije od ibadeta pobožnog!“[39]
Učeni na Dan stajanja
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Na Dan stajanja će Bog sabrati učene i reći: ‘Ja, zaista, nisam mudrost Svoju pohranio u vaša srca da bih vas kaznio: Uđite u Džennet!“[40]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Gora sirotost od sirotosti siročeta odvojenog od majke i oca je sirotost siročeta odvojenog od svoga vođe (imama), kojem nije u stanju da se vrati pa ne zna njegov sud u onom čime je iskušavan u propisima vjere. Znajte, onaj od naših pristalica koji je upućen u naša znanja i ovaj koji ne poznaje naš pravac i nije u mogućnosti da bude s nama je siroče u njegovom okrilju. Znajte, onaj koji ga uputi, pravilno ga usmjeri i pouči ga našem pravcu biće s nama među najuzvišenijim drugovima.“[41]
Ono šta je potrebno učenom
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Učite šta želite ako želite da učite jer vam Bog neće dati korist od znanja dok ne budete provodili.“[42]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ja se za vas ne bojim za ono šta ne znate, nego gledajte kako ćete raditi po onom što znate!“[43]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Znanje je vodič djelu i djelo ga slijedi: Bog njime nadahne sretne, a uskrati ga nesretnim!“[44]
Lijepa ćud
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Usvajajte znanje i, uz znanje, usvajajte smirenost i dostojanstvo! Budite ponizni onom od koga učite!“[45]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ukras znanja je lijepo činjenje.“[46]
Strpljivost
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Krasan li je pomagač znanju – strpljivost!“[47]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ukras znanju je strpljivost njegovih posjednika.“[48]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Tako mi Onog u Čijoj je vlasti moj život, ne može se dvoje pridodati jedno drugom bolje od pridodavanja strpljivosti znanju!“[49]
Odbacivanje novotarije
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Kada se pojave novotarije među mojim sljedbenicima neka učeni javno pokaže svoje znanje! Neka je prokletstvo Božije na onog koji to ne učini!“[50]
Ne treba se zadovoljiti samo onim što zna
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Vjernik neće biti pametan dok pri sebi ne sastavi deset svojstava: …i ne dosadi mu traganje za znanjem sve dok je živ!“[51]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Dvojica su nezasitni: onaj koji traži Ovaj svijet i onaj koji traži znanje.“[52]
Ono šta ne treba učenom
Napuštanje rada
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onaj čije se znanje uveća, a ne uveća mu se uputa – njegova udaljenost od Boga se uveća.“[53]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onoga koji stekne znanje, a ne bude postupao po njemu, Bog će na Sudnjem danu oživjeti slijepim.“[54]
Ljubav prema Ovom svijetu
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „U onoga koji zavoli Ovaj svijet nestane iz srca strah od Onoga svijeta. Nijednom čovjeku Bog nije dao znanje, pa se uvećala njegova ljubav za Ovim svijetom, a da se prema njemu nije uvećala srdžba Božija.“[55]
Druženje sa nepravednim vladarem i njegovim namjesnicima
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Učeni su Poslanikovi povjerenici kod Božijih robova sve dok se ne budu družili s vladarem u činjenju nasilja. Kada to urade, izdali su poslanike. Zato, budite oprezni s njima i izbjegavajte ih!“[56]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Najmrži je stvor Bogu Višnjem učeni koji posjećuje nepravedne namjesnike.“[57]
Žudnja za visokim položajem
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Čuvajte se skrivene strasti: učenog koji voli da se njemu dolazi!“[58]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onoga koji se svojim znanjem licemjerno predstavlja ljudima, Bog će razotkriti na Dan stajanja.“[59]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onoga koji se svojim znanjem želi pročuti među ljudima, Bog će na Dan stajanja razotkriti Svojim stvorenjima, omalovažiti ga i poniziti.“[60]
Prava znanja
Poštovanje
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ukazujte počast učenim i cijenite ih!“[61]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onaj koji poštiva muslimana upućenog u propise vjere na Dan stajanja će susresti Boga zadovoljnog s njim, a onaj koji ponizi muslimana upućenog u propise vjere će na Dan stajanja susresti Boga rasrđenog na njega.“[62]
Poniznost pred njim
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Budite ponizni učenom i držite ga visoko jer meleki podižu učenog visoko, podastiru mu svoja krila i mole oprost za njega.“[63]
Druženje s njim
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Vjerovjesnici su vođe, upućeni u vjerske propise su gospoda, pa je druženje s njima uvećanje.“[64]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Lukman je rekao svome sinu: ‘Sine moj, druži se s učenim i približi im se, sjedi s njima i posjećuj ih u njihovim kućama, možda ćeš biti sličan njima, i tako biti s njima! Sjedi s njihovim dobrim, pa ako im Bog daruje milost da i ti budeš njome obuhvaćen, ako i nisi dobar!“[65]
Loši učenjaci
Upozorenje učenom koji nema djela
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je, u svojoj oporuci Abdullahu ibn Mesudu, rekao: „O sine Mesudov, onog koji stekne znanje, pa ne bude postupao po njemu, Bog će na Dan stajanja oživjeti slijepim.“[66]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Znalac, znanje i djelo će u Džennet. Ako znalac ne bude radio u skladu s onim što zna, znanje i djelo će u Džennet, a znalac u Vatru.“[67]
Učeni bez djela je neznalica
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, u znanju ima neznanja.“[68]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., u odgovoru S'adu na pitanje: „O Allahov Poslaniče, dolazim ti iz naroda čiji su ljudi i njihova stoka jednaki, rekao je: „O S'adu, hoćeš li da ti kažem što je začudnije od toga? Ljudi koji su znali ono što ti nisu znali, potom su postali neznalice poput njih!“[69]
Žestina polaganja računa učenih
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, Bog Višnji će na Dan stajanja zaštititi neuke onako kako neće zaštititi učene!“[70]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Znajte, Bog će neukom oprostiti četrdeset grijeha prije nego učenom oprosti jedan jedini!“[71]
Kazna lošim učenjacima
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Bog je objavio Davudu, mir s njim: ‘Ne umeći između Mene i tebe učenog koji je opčinjen Ovim svijetom, pa da te odvrati od puta Moje ljubavi: takvi zatvaraju put Mojim robovima sljedbenicima! Zaista, najmanje što ću učiniti s njima je da ću iz srca njihovih iščupati slast tihog dozivanja Mene!“[72]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Učeni su dvojica: učen čovjek koji se drži svoga znanja – taj je spašen, i učen čovjek koji napušta ono šta zna – taj je propao! Stanovnici Vatre će se, uistinu, uznemiravati od zadaha učenjaka koji je napustio svoje znanje. Od stanovnika Vatre će se najžešće kajati i žalostiti čovjek koji je drugog čovjeka pozvao Bogu, pa mu se on odazvao i od njega primio, i tako Bogu poslušan bio, i Bog ga u Džennet uveo. A onoga koji je pozivao uveo je u Vatru zato što je napustio svoje znanje, prepustivši se potpuno strastima i dugom nadanju. Slijeđenje strasti odvraća od Istine, dok dugo nadanje donosi zaboravnost Drugog svijeta.“[73]
Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mudrosti Vjerovjesnika islama 1, Fondacija “Mulla Sadra”, Sarajevo, 2012., sa arapskog preveli: Mehmedalija Hadžić i Samed Jelešković
[1] Isto, sv. 1, str. 352, predaja 1412.
[2] Sunenu-d-Darimi, sv. 1, str. 78, predaja 225.
[3] Tenbihu-l-havatir, sv. 2, str. 32.
[4] Kenzu-l-fevaid, sv. 2, str. 31.
[5] Sunenu-t-Tirmizi, sv. 5, str. 68, predaja 2715.
[6] Sunenu Ebi Davud, sv. 4, str. 16, predaja 3905.
[7] De‘aimu-l-islam, sv. 2, str. 482, predaja 1725.
[8] Džami‘u bejani-l-‘ilmi ve fadlih, sv. 2, str. 23.
[9] A‘lamu-d-din, str. 80.
[10] El-Džami‘u-s-sagir, sv. 1, str. 291, predaja 1911.
[11] El-Bekare, 174.
[12] Sunenu-t-Tirmizi, sv. 5, str. 29, predaja 2649.
[13] Firdevsu-l-ahbar, sv. 3, str. 96, predaja 4015.
[14] El-Mu‘džemu-l-evsat, sv. 1, str. 213, predaja 689.
[15] Sunenu Ibn Madže, sv. 1, str. 89, predaja 243.
[16] Besairu-d-deredžat, sv. 5, predaja 16.
[17] El-Bekare, 129.
[18] Sunenu Ibn Madže, sv. 1, str. 83, predaja 229.
[19] Besairu-d-deredžat, sv. 3, predaja 1.
[20] Džami‘u-l-ahbar, str. 119, predaja 214.
[21] El-Firdevs, sv. 3, str. 71, predaja 4201.
[22] Kenzu-l-‘ummal, sv. 16, str. 22, predaja 43761.
[23] El-Firdevs, sv. 4, str. 387, predaja 7125.
[24] Mun'jetu-l-murid, str. 193.
[25] Sahihu Muslim, sv. 2, str. 1105, predaja 33.
[26] El-Emali li-t-Tusi, str. 527, predaja 1162.
[27] El-Meva‘izu-l-‘adedijje, str. 18.
[28] El-Firdevs, sv. 3, str. 76, predaja 4211.
[29] Ed-Durretu-l-bahire, str. 17.
[30] El-Kafi, sv. 1, str. 34, predaja 1.
[31] Tarihu Bagdad, sv. 4, str. 438.
[32] Tarihu Bagdad, sv. 2, str. 193.
[33] El-Emali li-t-Tusi, str. 521, predaja 1149.
[34] El-Firdevs, sv. 4, str. 149, predaja 6459.
[35] El-Firdevs, sv. 4, str. 148, predaja 6458.
[36] El-Kafi, sv. 1, str. 34, predaja 1.
[37] Besairu-d-deredžat, sv. 8, predaja 8.
[38] Džami‘u bejani-l-‘ilmi ve fadlih, sv. 1, str. 27.
[39] El-Fakih, sv. 4, str. 367, predaja 5762.
[40] Kenzu-l-‘ummal, sv. 10, str. 172, predaja 28894.
[41] El-Ihtiudžadž, sv. 1, str. 9, predaja 2.
[42] Hil'jetu-l-evlija, sv. 1, str. 236.
[43] Isto, sv. 8, str. 132.
[44] El-Hisal, str. 523, predaja 12.
[45] El-Mu‘džemu-l-evsat, sv. 6, str. 200, predaja 6184.
[46] El-Fakih, sv. 4, str. 402, predaja 5868.
[47] El-Kafi, sv. 1, str. 48, predaja 3.
[48] Sunenu-d-Darimi, sv. 1, str. 150, predaja 583.
[49] El-Hisal, str. 5, predaja 11.
[50] El-Kafi, sv. 1, str. 54, predaja 2.
[51] El-Hisal, str. 433, predaja 17.
[52] El-Kafi, sv. 1, str. 46, predaja 1.
[53] Mun'jetu-l-murid, str. 152.
[54] Mekarimu-l-ahlak, sv. 2, str. 348, predaja 2660.
[55] De‘aimu-l-islam, sv. 1, str. 82.
[56] Džami‘u bejani-l-‘ilmi ve fadlih, sv. 1, str. 185.
[57] El-Firdevs, sv. 1, str. 215, predaja 822.
[58] El-Džami‘u-s-sagir, sv. 1, str. 42, predaja 247.
[59] El-Mu‘džemu-l-kebir, sv. 2, str. 167, predaja 1685.
[60] Hil'jetu-l-evlija, sv. 5, str. 99.
[61] Firdevsu-l-ahbar, sv. 1, str. 109, predaja 233.
[62] ‘Avali-l-leali, sv. 1, str. 359, predaja 31.
[63] El-Firdevs, sv. 2, str. 45, predaja 2263.
[64] El-Emali li-t-Tusi, str. 473, predaja 1032.
[65] A‘lamu-d-din, str. 272.
[66] Mekarimu-l-ahlak, sv. 2, str. 348, predaja 2660.
[67] Firdevsu-l-ahbar, sv. 3, str. 102, predaja 4038.
[68] Sunenu Ebi Davud, sv. 4, str. 303, predaja 5012.
[69] Kenzu-l-‘ummal, sv. 10, str. 211, predaja 29116.
[70] Hil'jetu-l-evlija, sv. 2, str. 331.
[71] Tarihu Bagdad, sv. 1, str. 238.
[72] El-Kafi, sv. 1, str. 46, predaja 4.
[73] El-Kafi, sv. 1, str. 44, predaja 1.