Neovisnost i samodovoljnost

Neovisnost i obijest

Uistinu, čovjek se uzobijesti čim neovisnim se osjeti.[1]

Poslanik, s.a.v.a.: “Rekao je šejtan: ‘Neće se spasiti bogati jedne od mo­jih triju stvari: ili ću mu uljepšati imetak u očima tako da ga to spriječi od obaveznih plaćanja iz njegovog imetka, ili ću mu olakšati načine trošenja tako da će ga trošiti u ono u šta ne treba, ili ću mu, pak, omiliti imetak tako da će ga stjecati na nedozvoljen način.’”[2]

Imam Ali, mir s njim, u vezi sa najzačudnijim dijelom u čovjeku, a to je srce: “Ukoliko stigne do imetka, neovisnost ga uzobijesti, ukoliko ga pogodi nesreća, nestrpljenje ga osramoti.”[3]

Imam Sadik, mir s njim: “Dođe kod Poslanika bogataš čiste od­jeće i sjede kraj njega. Zatim dođe siromah u prljavoj odjeći i sjede kraj boga­taša. Bogataš izvuče svoje skute ispod nogu siromaha i prikupi ih uza se. Na to mu Poslanik, s.a.v.a., reče: ‘Jesi li se uplašio da ti ne pređe šta od njegovog si­romaštva?’ Reče: ‘Ne.’ Reče Poslanik: ‘Dakle, uplašio si se da tvoje bogat­stvo ne pređe na njega?’ Ovaj reče: ‘Ne.’ Reče: ‘Uplašio si se da ti ne zaprlja odjeću?’ Reče: ‘Ne.’ Reče Poslanik, s.a.v.a.: ‘Pa zašto si to uradio?’ Reče: ‘O Allahov Poslaniče, imam saputnika (še­jtan) koji mi ul­jepšava svako ružno djelo a predstavlja mi ružnim svako dobro djelo. Evo, dajem mu pola svoga bogatstva!’ Poslanik se obrati si­romahu: ‘Prihvataš li?’ On reče: ‘Ne.’ Upita ga bogataš: ‘Zašto?’ On mu reče: ‘Plašim se da će me spopasti ono što je spopalo tebe.’”[4]

Neovisnost i bogobojaznost

I siromah si bio, pa te je imućnim učinio.[5]

Poslanik, s.a.v.a.: “Lijepa li je neovisnost kao pomoć za bogobojaznost.”[6]

Imam Sadik, mir s njim: “Tražite od Allaha na Dunjaluku bogat­stvo i zdravlje, a na Ahiretu oprost i Džennet.”[7]

Značenje bogatstva

Imam Ali, mir s njim: “Od zadovoljstva nema vrednijeg blaga.”[8]

Imam Ali, mir s njim: “Nema bogatstva kao što je razum.”[9]

Imam Zejnul-Abidin, mir s njim: “Pokaži da nemaš nadu u ljude jer je to zaista bogatstvo!”[10]

Imam Hadi, mir s njim: “Bogatstvo je da imaš malo želja i da si zado­voljan onim što ti je dostatno; siromaštvo je nezasitost nefsa i žestoko beznađe.”[11]

Najveće bogatstvo

Poslanik, s.a.v.a.: “Ko želi biti najbogatiji čovjek, mora se više pouzdati u ono što je u Božijoj ruci nego u ono što je u rukama drugih.”[12]

Poslanik, s.a.v.a.: “Pokažite odsustvo potrebe za ljudima čak u količini splačine od pranja zuba.”[13]

Poslanik, s.a.v.a.: “Najbolje bogatstvo je bogatstvo duše.”[14]

Imam Ali, mir s njim: “Ko se obogati pomoću Boga, ljudi će zavis­iti od njega.”[15]

Imam Ali, mir s njim: “Najveće bogatstvo je odustati od onoga što je u rukama ljudi.”[16]

Imam Ali, mir s njim: “Zaista, najveće bogatstvo je razum, a na­jveće siromaštvo je biti glup.”[17]

Imam Bakir, mir s njim, ili Imam Sadik, mir s njim: “Ko se zadovolji onim čime ga je opskrbio Allah, on je najbogatiji čovjek.”[18]

Imam Sadik, mir s njim: “Kome bude dato troje, stići će do troje, a to je najveće bogatstvo: zadovoljstvo onim što mu je dato, odricanje od onoga što je u rukama ljudi i napuštanje prednosti.”[19]

Ključ bogatstva

Imam Ali, mir s njim: “Ključ bogatstva je uvjerenost.”[20]

Imam Ali, mir s njim: “Neće biti moćan dok ne bude neporočan.”[21]

Imam Ali, mir s njim: “Ko osvane, a Ahiret mu bude najveća briga, obogatio se bez imetka, postao druževan bez porodice i postao jak bez plemena.”[22]

Imam Bakir, mir s njim: “Zaista su bogobojazni pravi bogataši: učinilo ih je dostatnim malo od Dunjaluka i životni troškovi su im lahki.”[23]

Kome od bogatih se uvećava nagrada

Ni bogatstva vaša ni djeca vaša neće vas učiniti Nama bliskim; samo one koji budu vjerovali i dobra djela činili čeka višestruka nagrada za ono što su radili, i oni će u vi­sokim oda­jama biti sigurni.[24]

Imam Sadik, mir s njim, kada je u njegovom prisustvu jedan čovjek spomenuo bogataše i loše o njima pričao: “Šuti! Kada bogati izdržava svoje i kada pomaže svome bratu, Allah će mu dati dvostruku nagradu, zato što Al­lah kaže: Ni bogatstva vaša ni djeca vaša neće vas učiniti Nama bliskim; samo one koji budu vjerovali i dobra djela činili čeka višestruka nagrada za ono što su radili, i oni će u visokim odajama biti sigurni.”[25]

Odgovornost bogatih za glad siromašnih

Imam Ali, mir s njim: “Zaista je Uzvišeni Allah propisao u imetku bogatih hranu za siromašne. Ne ogladni nijedan siromah, a da se njego­vim pravom nisu okoristili bogati; Allah Uzvišeni pitat će ih zbog toga.”[26]

Imam Ali, mir s njim: “Zaista je Allah Uzvišeni propisao boga­tima da iz svojih imetaka daju onoliko koliko je dovoljno njihovim si­roma­sima. Ako siro­masi budu gladni, goli i izmučeni, to je zbog toga što bogati nisu sirotim dali ono što im pripada. Zato Bog ima pravo da s bogatima svodi račune i da ih zbog toga kazni.”[27]

Imam Ali, mir s njim: “Nema većeg grijeha od čina kojim bogati čovjek lišava onoga koji ima potrebu.”[28]

Islamsko učenje o bogatstvu jasno ukazuje da njegova vrijednost ne leži u materijalnom posjedu, već u moralnoj upotrebi i duhovnom stavu čovjeka. Pravo bogatstvo je zadovoljstvo, razum i bogobojaznost, a neovisnost se postiže povjerenjem u Boga, a ne u ljude. Imetak je u isto vrijeme iskušenje i prilika: iskušenje kada vodi u obijest i škrtost, a prilika kada se koristi za pomaganje i služenje drugima. Najviši stepen bogatstva doseže onaj ko je zadovoljan onim što mu je Bog dodijelio i ko svoje posjede stavlja u službu pravednosti i solidarnosti.

Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mjera mudrosti 3, Fondacija „Mulla Sadra“, Sarajevo, 2012., preveo sa arapskog: Ertan Basarik

[1] El-‘Alek, 6-7

[2] Kenzu-l-‘ummal, 16677

[3] Nehdžu-l-belaga, izreka 108.

[4] El-Kafi, 2/262/11

[5] Ed-Duha, 8

[6] Mustedreku-l-vesail, 13/15/14598

[7] El-Kafi, 5/71/4

[8] Nehdžu-l-belaga, izreka 381.

[9] Isto, iz­reka 54.

[10] Emali-l-Mufid, 183/6.

[11] Ed-Durretu-l-bahire, 41.

[12] El-Kafi, 2/139/8.

[13] Kenzu-l-‘ummal, 7156.

[14] Emali-s-Saduk, 394/1.

[15] Kešfu-l-gumme, 3/137.

[16] Nehdžu-l-belaga, izreka 351.

[17] Isto, izreka 38.

[18] El-Kafi, 9/139/9.

[19] Tuhafu-l-‘ukul, 318.

[20] El-Bihar, 78/9/65.

[21] Isto, 78/8/64.

[22] Emali-t-Tusi, 580/1198.

[23] Tuhafu-l-‘ukul, 287.

[24] Es-Sebe, 37.

[25] Tefsiru-l-Kummi, 2/203.

[26] Nehdžu-l-belaga, izreka 337.

[27] Kenzu-l-‘ummal, 16840.

[28] Gureru-l-hikem, 10738.