Istinit govor i neobaziranje na to da li se živi u blagostanju ili oskudici

Ajeti

وَ لَنَبْلُوَنَّكُم بِشَىْءٍ مِّنَ الْخَوْفِ وَ الْجُوعِ وَ نَقْصٍ مِّنَ الْأَمْوَالِ وَ الْأَنفُسِ وَ الثَّمَرَ‌اتِ وَ بَشِّرِ‌ الصَّابِرِ‌ينَ ۝ الَّذِينَ إِذَا أَصَابَتْهُم مُّصِيبَةٌ قَالُوا إِنَّا لِلَّهِ وَ إِنَّا إِلَيْهِ رَ‌اجِعُونَ ۝ أُولَـئِكَ عَلَيْهِمْ صَلَوَاتٌ مِّن رَّ‌بِّهِمْ وَ رَ‌حْمَةٌ وَ أُولَـئِكَ هُمُ الْمُهْتَدُونَ

Mi ćemo vas dovoditi u iskušenje malo strahom i gladovanjem, i time što ćete gubiti imanja i živote i ljetine. A ti obraduj izdržljive, one koji, kada ih kakva nevolja zadesi, samo kažu: “Mi smo Allahovi i mi ćemo se Njemu vratiti!” Njih čeka oprost od Gospodara njihova i milost; oni su na Pravome putu![1]

إِنَّ الَّذِينَ قَالُوا رَ‌بُّنَا اللهُ ثُمَّ اسْتَقَامُوا تَتَنَزَّلُ عَلَيْهِمُ الْمَلَائِكَةُ أَلَّا تَخَافُوا وَ لَا تَحْزَنُوا وَ أَبْشِرُ‌وا بِالْجَنَّةِ الَّتِى كُنتُمْ تُوعَدُونَ

Onima koji govore: “Gospodar naš je Allah” – pa poslije ostanu pri tome – dolaze meleci: “Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Džennetu koji vam je obećan.”[2]

إِنَّ الَّذِينَ قَالُوا رَ‌بُّنَا اللهُ ثُمَّ اسْتَقَامُوا فَلَا خَوْفٌ عَلَيْهِمْ وَ لَا هُمْ يَحْزَنُونَ

Oni koji govore: “Naš Gospodar je Allah!” – i istraju na Pravome putu, neka se ničega ne boje i ni za čim neka ne tuguju![3]

وَقُل لِّعِبَادِى يَقُولُوا الَّتِى هِىَ أَحْسَنُ

Reci robovima Mojim da govore samo ono što je najbolje…[4]

وَلْتَكُن مِّنكُمْ أُمَّةٌ يَدْعُونَ إِلَى الْخَيْرِ‌ وَ يَأْمُرُ‌ونَ بِالْمَعْرُ‌وفِ وَ يَنْهَوْنَ عَنِ الْمُنكَرِ‌ وَ أُولَـئِكَ هُمُ الْمُفْلِحُونَ

I neka među vama bude onih koji će na dobro pozivati i tražiti da se čini dobro, a od zla odvraćati – oni će šta žele postići.[5]

اذْهَبَا إِلَى فِرْ‌عَوْنَ إِنَّهُ طَغَى  فَقُولَا لَهُ قَوْلًا لَّيِّنًا لَّعَلَّهُ يَتَذَكَّرُ‌ أَوْ يَخْشَى  قَالَا رَ‌بَّنَا إِنَّنَا نَخَافُ أَن يَفْرُ‌طَ عَلَيْنَا أَوْ أَن يَطْغَى  قَالَ لَا تَخَافَا إِنَّنِى مَعَكُمَا أَسْمَعُ وَ أَرَ‌ى

“Idite faraonu, on se doista osilio, pa mu blagim riječima govorite, ne bi li razmislio ili se pobojao!” “Gospodaru naš!” – rekoše oni – “bojimo se da nas odmah na muke ne stavi ili da svaku mjeru zla ne prekorači.” “Ne bojte se!” – reče On – “Ja sam s vama, sve čujem i vidim.”[6]

يَا بُنَىَّ أَقِمِ الصَّلَاةَ وَ أْمُرْ‌ بِالْمَعْرُ‌وفِ وَ انْهَ عَنِ الْمُنكَرِ‌ وَ اصْبِرْ‌ عَلَى مَا أَصَابَكَ إِنَّ ذَلِكَ مِنْ عَزْمِ الْأُمُورِ‌

O sinko moj, obavljaj molitvu i traži da se čine dobra djela, a odvraćaj od loših i strpljivo podnosi ono što te zadesi. Za takvo postupanje potrebna je odvažnost.[7]

Predaje

Prenosi Hammad ibn Osman da je neki čovjek došao kod Imama Sadika, mir s njim, i rekao mu: “O sine Božijeg Poslanika, obavijesti me o plemenitim svojstvima!” Imam mu je odgovorio: “Oprostiti onome ko ti je nanio nepravdu, održavati vezu sa onim ko je prekinuo vezu s tobom, davati onome ko ti je uskratio i govoriti istinu, čak i onda kada ti ne ide u prilog.”[8]

Imam Sadik, mir s njim, kazao je: “Trojica će na Sudnjem danu sve dok se ne okonča polaganje računa biti najbliži Uzvišenom Allahu: (…) i čovjek koji je govorio istinu i kada mu nije išla u prilog i kada mu jeste išla u prilog.”[9]

Imam Bakir, mir s njim, prenosi da je Sulejman sin Davudov, mir s njima, rekao: “Dato nam je ono što je dato i ljudima, a i ono što njima nije dato, i podučeni smo onome čemu su ljudi podučeni, a i onome čemu oni nisu podučeni, pa ne nađosmo ništa vrjednije od strahopoštovanja pred Allahom u samoći i pred ljudima, od umjerenosti u imućnosti i u neimaštini, od istinitog govora u zadovoljstvu i u srdžbi, te od skrušenog obraćanja Allahu Uzvišenom u svakoj prilici.”[10]

Ebu Zerr, Bog mu se smilovao, kazao je: “Oporučio mi je Božiji Poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, sedam stvari: (…) i da govorim istinu, makar bila gorka…”[11]

U Kafiju se autorovim lancem prenosilaca prenosi od Hasana Basrija da je Zapovjednik pravovjernih, mir s njim, držao govor. Zahvalio je Allahu, a potom je rekao: “Zaista su oni koji su bili prije vas propali jer su činili grijehe, a njihovi učenjaci i svećenici ih nisu od toga odvraćali. Pošto su bili ustrajni u činjenju grijeha, a njihovi učenjaci i svećenici ih nisu od njih odvraćali, snašle su ih kazne. Zato naređujte dobro i odvraćajte od zla te znajte da vam naređivanje dobra i odvraćanje od zla neće približiti smrt niti prekinuti opskrbu…”[12]

Imam Sadik, mir s njim, prenosi od svojih predaka, mir s njima, da je Poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, rekao: “Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja duša, ljudi ne udijele ništa bolje od dobre riječi.”[13]

Imam Sadik, mir s njim, prenosi da je Zapovjednik pravovjernih, mir s njim, rekao: “Govorite dobro, po dobru ćete biti poznati; činite dobro, bit ćete od dobrih.”[14]

Zapovjednik pravovjernih, mir s njim, rekao je: “Čudim se onome koji svojim imetkom kupuje robove, kako svojim lijepim postupanjem ne kupuje slobodne, ovladavajući na taj način njima.”[15]

Bilježi se da je Imam Sadik, mir s njim, rekao: “Naređivanje dobra i odvraćanje od zla su dva Božija stvorenja, pa ko im pomogne, Allah će ga uzvisiti, a ko ih napusti, Allah će ga uniziti.”[16]

Imam Sadik, mir s njim, prenosi od svojih predaka, mir s njima, da je Imam Ali, mir s njim, rekao: “Rekao je Božiji Poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim: ‘Ko bude naređivao dobro, ili odvraćao od zla, ili upućivao na dobro, ili ukazivao na dobro, bit će saučesnik u tome. A ko bude naređivao zlo, ili upućivao na njega, ili ukazivao na njega, bit će saučesnik u njemu.’”[17]

Imam Sadik, mir s njim, prenosi od svojih predaka, mir s njima, da je Zapovjednik pravovjernih, mir s njim, rekao: “Ne napuštajte naređivanje dobra i odvraćanje od zla, da Allah najgorima od vas ne bi prepustio upravljanje vašim poslovima, pa da Mu se onda obraćate molbama, a On vam se na njih neće odazvati.”[18]

Objašnjenje

Cilj navođenja brojnih i raznovrsnih ajeta uz ove riječi iz predaje s Miradža jeste da se u najvećoj mogućoj mjeri okoristimo njima. Drugim riječima, rob gladovanjem postigne stanje zbog kojeg će u svakoj prilici izreći njoj primjerenu istinu. Tako će izgovor riječi: Mi smo Allahovi i mi ćemo se Njemu vratiti, podučavanje i upućivanje neznalica, naređivanje dobra i odvraćanje od zla te slične pojave i okolnosti biti primjeri i očitovanja istinitog govora.

Istinit govor proizlazi iz gladovanja jer gladovanje – zbog duhovnih učinaka koje ima na dušu – čovjeka čini neustrašivim u pogledu istinitog govora i pokazivanja istine, pa u vezi sa Allahom neće opažati ničiji prijekor. S druge strane, zbog izvanjskih učinaka gladovanja – poput oslobođenosti žudnje i pohlepe za imetkom drugih ljudi – čovjek postaje slobodan te ne moli ni za šta ljude i nije ponizan pred njima da bi na ovaj način napunio svoj trbuh. Zadovoljava se onim što mu je dovoljno i potrebno. Tako on zadovoljstvom i skromnošću postaje ugledan i ni u kakvim okolnostima ne odustaje od objašnjavanja zbilje.

Izvor: Ali Se'adet Perver, Tajne s Miradža, Fondacija „Mulla Sadra“, Sarajevo,2012., sa arapskog preveli: Ensar Karaman i Akbaš

[1] El-Bekare, 155–157.

[2] Fussilet, 30.

[3] El-Ahkaf, 13.

[4] El-Isra, 53.

[5] Ali ‘Imran, 104.

[6] Ta-Ha, 43–46.

[7] Lukman, 17.

[8] Biharu-l-envar, sv. 69, str. 368, predaja 6.

[9] Isto, sv. 66, str. 370, predaja 10.

[10] Isto, str. 376, predaja 26.

[11] Isto, sv. 69, str. 388, predaja 56.

[12] Vesailu-š-ši‘a, sv. 16, str. 120, predaja 21133.

[13] Vesailu-š-ši‘a, sv. 16, str. 123, predaja 15.

[14] Isto, predaja 21142.

[15] Tuhafu-l-‘ukul, 204.

[16] Biharu-l-envar, sv. 97, str. 75, predaja 21.

[17] Isto, str. 76, predaja 24.

[18] Isto, sv. 100, str. 77, predaja 30.