Jadikovanje

Odvraćanje od jadikovanja

Čovjek je, uistinu, stvoren malodušan: kada ga nevolja snađe – ojađen je, a kada mu je dobro – nepristupačan je.[1]

Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Dva glasa Allah, dž.š., mrzi: jadikovanje pri nesreći i zvuk frule u stanju blagodati.”[2]

Imam Ali, mir s njim: “Čuvaj se jadikovanja jer ono prekida nadu, umanjuje djelo i donosi tugu. Znaj da je spas u dvjema stvarima: ili postoji izlaz iz problema, pa ga treba tražiti, ili ne postoji izlaz, u tom slučaju treba biti strpljiv.”[3]

Imam Ali, mir s njim: “Nadvladajte jadikovanje strpljivošću, jer jadikovanje briše nagradu, a uvećava nesreću.”[4]

Imam Ali, mir s njim, kada je čuo plač žena nad poginulim na Siffinu: “Da li su vas žene nadvladale ovim plačem koji čujem?! Zašto ih ne spriječite u jadikovanju?!”[5]

Imam Bakir, mir s njim: “Najgore jadikovanje je ono popraćeno kukanjem i lelekom, udaranjem u lica i prsa i čupanjem kose. Ko otpočne jadikovanje, napustio je strpljivost.”[6]

Imam Kazim, mir s njim: “Strpljivi ima jednu nesreću, a onaj ko jadikuje dvije.”[7]

Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mjera mudrosti 1, Fondacija „Mulla Sadra“, Sarajevo, 2012., preveo sa arapskog: Amar Imamović

[1] El-Me‘aridž, 19–21.

[2] Tuhafu-l-‘ukul, 40.

[3] El-Bihar, 82/144/29.

[4] Gureru-l-hikem, 2527.

[5] Nehdžu-l-belaga, izreka 322.

[6] Musekkinu-l-fuad, 99.

[7] Tuhafu-l-‘ukul, 414.