Pravila lijepog postupanja u Noći sudbine (Lejletu-l-kadr)
Provođenje Noći sudbine u bdijenju
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ko Noć sudbine (Lejletu-l-kadr) provede u bdijenju od njega će biti otklonjena kazna do naredne godine.“[1]
U djelu Mustedreku-l-vesail se prenosi od Allahova Poslanika, s.a.v.a.: „Ko probdije Noć sudbine u moljenju ima veću počast u Boga od onoga koji provede mjesec Ramazan u robovanju Bogu, a ne provede tu noć u moljenju. Tako mi Onoga Koji me je poslao s Istinom, njegova porodica i potomci će se zauzimati za sedam stotina hiljada osoba, za svakog pojedinačno od svih sedam stotina hiljada do posljednjeg od njih, tri puta.“ Allahov Poslanik, s.a.v.a., je još rekao: „Zaista, Noć sudbine je počast živim i dobitak umrlim.“[2]
Imam Bakir, mir s njim, je rekao: „Uistinu, Allahov Poslanik, s.a.v.a., je zabranio da se zanemaruje dvadeset prva i dvadeset treća noć mjeseca Ramazana, i zabranio je da bilo ko prespava tu noć.“[3]
Buđenje porodice
Imam Ali, mir s njime, je rekao: „Allahov Poslanik, s.a.v.a., u posljednjih deset dana mjeseca Ramazana držao bi postelju smotanom, u potpunosti bi se posvetio ibadetu; svoju porodicu bi budio dvadeset treće noći, a lica spavača bi prskao vodom.“[4]
Moljenje
U djelu El-Mu'džemu-l-evsat se prenosi od Abdullaha ibn Jezida, koji je prenio od Aiše da je rekla: „O Allahov Poslaniče, ako dočekam Noć sudbine (Lejletu-l-kadr), šta da tražim od Boga?“ Odgovorio je: „Moli Ga za zdravlje!“[5]
U Tirmizijevoj zbirci Sunen prenosi se od Aiše: „Rekla sam: ‘O Allahov Poslaniče, šta misliš kada bih znala koja noć je Noć sudbine (Lejletu-l-kadr), šta bi u njoj trebala reći?’ Odgovorio je: ‘Kaži: ‘Bože moj, Ti si Praštajući i Plemeniti, voliš praštanje pa oprosti mi!'“[6]
Namaz
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ko provede Noć sudbine (Lejletu-l-kadr) u namazu, vjerujući i nadajući se Božijoj nagradi, Bog će mu oprostiti ranije učinjene grijehe.“[7]
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ko u Noći sudbine (Lejletu-l-kadr) klanja dva rekata, učeći na svakom Fatihu, jedanput, i Kul huvallahu, sedam puta, i kada završi, zamoli Boga za oprost, sedamdeset puta, neće otići sa svoga mjesta, a da Bog neće oprostiti njemu i njegovim roditeljima; Bog će poslati meleke koji će mu zapisivati dobra djela do naredne godine i poslaće meleke u Džennet, koji će mu zasaditi drveće, podići dvorce i provesti rijeke; i on neće otići s Ovoga svijeta sve dok to ne vidi.“[8]
Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mudrosti Vjerovjesnika islama 3, Fondacija “Mulla Sadra”, Sarajevo, 2012., sa arapskog preveli: Mehmedalija Hadžić i Samed Jelešković
[1] El-Ikbal, sv. 1, str. 345.
[2] Mustedreku-l-vesail, sv. 7, str. 458, predaja 8652.
[3] De‘aimu-l-islam, sv. 1, str. 281.
[4] De‘aimu-l-islam, sv. 1, str. 282.
[5] El-Mu‘džemu-l-evsat, sv. 3, str. 66, predaja 2500.
[6] Sunenu-t-Tirmizi, sv. 5, str. 534, predaja 3513.
[7] El-Emali li-t-Tusi, str. 150, predaja 247.
[8] El-Ikbal, sv. 1, str. 344.