Prošenje

Zabrana traženja od ljudi

I to siromasima koji, zauzeti na Allahovom putu, nemaju vremena da zarađuju pa onaj koji nije u to upućen misli da su, zbog krajnjeg suzdržavanja i kreposti, imućni; poznat ćeš ih po izgledu njihovu, oni proseći ne dodijavaju ljudima. A ono što od imetka drugima date – Allah sigurno za to zna.[1]

Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “O Ebu Zerr, izbjegavaj prositi jer je u tome trenutno poniženje i siromaštvo koje požuruješ te dug obračun na Sudnjem danu.”[2]

Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Ko mi se obaveže da neće tražiti od ljudi, ja mu jamčim Džennet” Sevban reče: “Ja.” Nakon toga Sevban nikada  ništa tražio nije od ljudi.[3]

Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Nema roba koji je sebi otvorio vrata traženja od ljudi, a da mu Allah nije otvorio sedamdeset vrata siromaštva.”[4]

Imam Ali, mir s njim: “Ko bude tražio ispunjenje svoje potrebe mimo Allaha, zaslužio je uskraćivanje.”[5]

Imam Hasan, mir s njim: “Zaista, iskanje i prosjačenje nisu dozvoljeni osim u tri slučaja: visoke cijene krvarine, nepodnošljivog duga i smrtonosnog siromaštva.”[6]

Imam Zejnu-l-Abidin, mir s njim: “Prositi od ljudi za svoje potrebe poniženje je za život, donosi stid, umanjuje dostojanstvo i to je očigledno siromaštvo. Očito bogatstvo je malo tražiti od ljudi.”[7]

Imam Sadik, mir s njim: “Naši sljedbenici su oni koji ne traže od ljudi, pa makar umrli od gladi.”[8]

Upozorenje na traženje od ljudi kada čovjek nema potrebu

Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Ko bude prosio, a ne bude imao potrebu za tim, to će mu donijeti glavobolju i bol u stomaku.”[9]

Imam Zejnu-l-Abidin, mir s njim: “Gospodara svoga uzimam za jamca da će svakoga ko bude tražio od ljudi, a ne bude imao potrebu, jednoga dana neka potreba istinski primorati da prosi od ljudi.”[10]

Imam Bakir, mir s njim: “Ko bude prosio od ljudi, a ne bude imao potrebu, susrest će Allaha unakaženog lica na Sudnjem danu.”[11]

Poticanje na neovisnost o ljudima

Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Ko od nas bude tražio, mi ćemo mu udijeliti, a onoga ko ne traži ništa Allah će učiniti imućnim.”[12]

Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Da neko od vas uzme konopac i donese naramak suhih drva, potom ih proda i time sačuva svoj obraz, bolje je nego da moljaka od ljudi.”[13]

Traženje dobra od dostojnih

Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Tražite dobro i izobilje od samilosnih u mome ummetu da biste živjeli pod njihovom zaštitom.”[14]

Imam Ali, mir s njim: “Dostojanstvo lica tvoga je postojano, ali ga traženje ruši. Zato gledaj pred kim ga rušiš!”[15]

Imam Ali, mir s njim: “Lakše je propustiti potrebu nego je tražiti od nedostojne osobe.”[16]

Adab traženja

Imam Sadik, mir s njim: “Ne traži od onoga za koga strahuješ da će ti uskratiti.”[17]

Imam Sadik, mir s njim: “Troje donosi uskraćivanje: dodijavanje u traženju, ogovaranje i ismijavanje.”[18]

Zabrana odbijanja prosjaka

A na prosjaka ne podvikni.[19]

Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Ne odbijajte molbu prosjaka, jer da prosjaci ne lažu, ne bi se spasio onaj ko ih odbija.”[20]

Imam Ali, mir s njim: “Pogledaj u prosjaka, pa ako ti se srce smiluje za njim, udijeli mu, jer je iskren.”[21]

Imam Ali, mir s njim: “Ne vraćaj prosjaka praznih ruku! Ako ništa, udijeli mu pola zrna grožđa ili hurme.”[22]

Imam Ali, mir s njim: “Ne stidi se što daješ malo, jer je uskraćivanje manje od toga.”[23]

Imam Husejn, mir s njim: “Čovjek sa potrebom nije sačuvao svoje dostojanstvo zbog traženja, zato ti sačuvaj svoje dostojanstvo ne odbijajući ga.”[24]

Imam Bakir, mir s njim: “Kada bi onaj koji traži znao šta je u traženju, nikada ne bi ni od koga tražio ništa, a kada bi moljeni znao šta je u uskraćivanju, nikada ne bi nikoga odbio.”[25]

Imam Sadik, mir s njim: “Zaista, uvijek kada me neko upita za ispunjenje svoje potrebe ja požurim da je ispunim iz straha da on više ne bi imao potrebu za tim i da moja pomoć ne bude zakašnjela.”[26]

Imam Sadik, mir s njim: “Nahranite trojicu ljudi, a potom ste slobodni. Ako želite da povećate broj, povećajte, a inače ste izvršili obavezu tog dana.”[27]

Preneseno od Imama: “Mi udjeljujemo i onima koji ne zaslužuju iz straha da ne odbijemo onoga koji ima pravo na pomoć.”[28]

 

Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mjera mudrosti 2, Fondacija „Mulla Sadra“, Sarajevo, 2012., preveo sa arapskog: Amar Imamović

[1] El-Bekare, 273.

[2] El-Fekih, 4/375/5762.

[3] Kenzu-l-‘ummal, 17142.

[4] Džami‘u-l-ahbar, 379/1061.

[5] Gureru-l-hikem, 7993.

[6] El-Bihar, 96/152/16.

[7] Tuhafu-l-‘ukul, 279.

[8] Vesailu-š-ši‘a, 6/309/15.

[9] El-Bihar, 96/156/29.

[10] Isto, 96/158/37.

[11] El-Bihar, 96/155/26.

[12] El-Kafi, 2/138/2.

[13] El-Bihar, 96/158/37.

[14] Isto, 96/160/38.

[15] Nehdžu-l-belaga, izreka 346.

[16] Isto, izreka 66.

[17] A‘lamu-d-din, 304.

[18] Tuhafu-l-‘ukul, 321.

[19] Ed-Duha, 10.

[20] El-Bihar, 96/158/37.

[21] Nevadiru-r-Ravendi, 3.

[22] Tuhafu-l-‘ukul, 172.

[23] Nehdžu-l-belaga, izreka 67.

[24] Kešfu-l-gumme, 2/244.

[25] Tuhafu-l-‘ukul, 300.

[26] ‘Ujunu ahbari-r-Rida, 2/179/2.

[27] ‘Uddetu-d-da‘i, 91.

[28] El-Bihar, 96/159/37.

Pitanja i odgovori