Pravila podučavanja i učenja

Učenje od dostojnih

Božiji Poslanik, s.a.v.a., kaže: “Učenje je obaveza svakog muslimana, pa stječite znanje od onih kojima je dato.”[1]

Božiji Poslanik, s.a.v.a., je, također, rekao: “Jedna od oporuka Zul-Karnejna je: ‘Ne uzimaj znanje od onoga ko nije imao koristi od njega, jer onaj kome njegovo znanje nije koristilo, neće ti koristiti.’”[2]

Zapovjednik pravovjernih, mir neka je s njim, kaže: “O ljudi! Znajte… znanje je pohranjeno kod učenih i naređeno vam je da ga tražite od njih, pa ga tražite.”[3]

Strpljenje

Božiji Poslanik, s.a.v.a., kaže: “Ko ne bude trpio sat poniznosti učenja, ostat će vječno u sramoti neznanja.”[4]

Ne stidjeti se da naučiš

Imam Rida, mir neka je s njim, kaže: “Neka se ne stidi da nauči onaj od vas ko ne zna.”[5]

Laskanje u učenju

Božiji Poslanik, s.a.v.a., kaže: “Laskanje nije osobina vjernika, osim u stjecanju znanja.”[6]

Zapovjednik pravovjernih, mir neka je s njim, kaže: “Laskanje i zavist nisu osobine vjernika, osim u stjecanju znanja.”[7]

Udaljenost od ovosvjetskih motiva Božiji Poslanik, s.a.v.a., kaže: “Ne stječite znanje zbog hvalisanja među učenjacima, ni zbog prepirke sa nerazumnima, ni zbog isticanja na skupovima, ni zbog privlačenja pažnje ljudi radi stjecanja položaja. Jer, ko god učini tako, u vatri je, i na Sudnjem danu njegovo znanje će biti dokaz protiv njega. Stoga, steknite znanje i podučite druge njemu.”[8]

Prenosilac kaže: “Od Imama Sadika, mir neka je s njim, sam čuo da je rekao: ‘Ko god trguje svojim znanjem, osiromašit će.’ Rekao sam mu: ‘Žrtvovao bih se za te, među vašim sljedbenicima i vašim prijateljima ima onih koji stječu vaše znanje, i šire ga među sljedbenicima Ehli-bejta, i ljudi im čine dobro, poklanjaju im poklone i časte ih.’ Imam je rekao: ‘Oni nisu trgovci, trgovac znanjem je onaj koji, bez znanja i Božije upute, zbog pohlepe za bezvrijednim ovosvjetskim stvarima, daje fetve kako bi pogazio prava drugih.’”[9]

Bilježenje

Imam Hasan, mir neka je s njim, je pozvao svoje sinove i sinove svoga brata i rekao im: “Vi ste sada mladići u svojoj porodici i doći će dan kada ćete biti odrasli drugih porodica, pa učite, a ko od vas ne može zapamtiti, neka zapiše i čuva u kući (da koristi kada bude potrebno).”[10]

Postavljanje pitanja Imam Bakir, mir neka je s njim, kaže: “Znanje je riznica, a ključ joj je pitanje, pa pitajte – neka vam se Bog smiluje – jer će zbog znanja četiri osobe biti nagrađene: onaj koji pita, onaj koji odgovara, onaj koji sluša i onaj koji ih voli.”[11]

Podučavanje drugih Božiji Poslanik, s.a.v.a., kaže: “Najbolja sadaka je da čovjek posjeduje znanje i da njemu poduči svog brata.”[12]

Imam Bakir, mir neka je s njim, kaže: “Zekat na znanje je da podučiš Božije robove njemu.”[13]

Jednakost u podučavanju

Od učitelja Hassana se prenosi da je pitao Imama Sadika, mir neka je s njim, o podučavanju, pa mu je rekao: “Za podučavanje ne uzimaj nagradu… i neka učenici kod tebe budu jednaki u podučavanju i ne odvajaj jedne od drugih.”[14]

Jednostavnost u podučavanju

Božiji Poslanik, s.a.v.a., kaže: “Uzvišeni Allah me je poslao kao učitelja koji olakšava.”[15]

Nagrada za podučavanje

Abdurahman Sullemi je podučio dijete Imama Husejna, mir neka je s njim, suri Hamd. Kada je dijete proučilo suru svome ocu, on je dao Abdurahmanu hiljadu dinara, hiljadu ukrašenih odijela i napunio mu je usta draguljima. Ljudi su prigovorili Imamu, mir neka je s njim, zbog toga. On im je rekao: “Ovo nije ništa u poređenju sa njegovim poklonom.” (Dakle, s onim čemu ga je podučio)[16]

Izvor: Dževadi Amoli, Ključevi života sv.1, Fondacija “Mulla Sadra”, Sarajevo, 2017, prijevod: Mohsen Zarean i Mirsad Hadžajlić

[1] El-Emālī li-š-šejhi-t-Tūsī, str. 569.

[2] Ed-Da‘vāt, str. 63.

[3] El-Kāfī, vol. 1, str. 30.

[4] ‘Avāli-l-le’ālī, vol. 1, str. 285.

[5] ‘Ujūnu ahbāri-i-Ridā, vol. 2, str. 81.

[6] ‘Uddetu-d-dā‘ī, str. 81.

[7] Tuhafu-l-‘ukūl, str. 207.

[8] Iršādu-l-kulūb, str. 16.

[9] Me’āni-l-ahbār, str. 181.

[10] Mun’jetu-l-murīd, str. 340.

[11] El-Hisāl, vol. 1, str. 245.

[12] Mun’jetu-l-murīd, str. 105.

[13] El-Kāfī, vol. 1, str. 41.

[14] Isto, vol. 5, str. 121.

[15] Džāmi‘u-s-sagīr, vol. 1, str. 273.

[16] Menākibu ‘Ali ibn Ebī Tālib, vol.4, str. 66.