Postovani,
Eselamu alejkum.
U zadnje vrijeme me opterecuje cinjenica da majka moga muza zeli zivjeti s nama.
Iz moje proslosti nosim sa sobom jos nezacijeljene rane, gdje sam ponekad dozivljavala od nje uvrede. Desavalo se da se ljuti ako ja zelim obici svoje roditelje, iako nije imala nikakvo pravo nada mnom, niti me je financijski pomagala.
Dalje, ona je jako dominantna zena, kojoj je smetao ponekad moj nacin vodjenja kucanstva i to bi vidno ispoljavala. Desavalo se tu jos nekih gorih stvari, ali ne bih o tome.
Moj problem je, da se ja plasim zajednickog zivota s njom. Bojim se da ne izgubim svoj mir i pogorsam svoj odnos prema muzu, jer sam jako emotivna osoba i tesko mi pada bilo kakvo mijesanje i uznemiravanje.
Dalje, tesko se nosim s cinjenicom, da zajednickim zivotom mnogo stvari moram kriti i tajiti, kao npr. Ako se posvadjam s muzem, ako s djecom imam nekih problema i slicno, jer ne zelim da dodje do mijesanja s njene strane. Znaci, ja tu ne bih imala svoje privatnosti. Mada moram napomenuti, da se je njen odnos prema meni popravio i da se trudi biti dobra prema meni. Samo ja se bojim da se ne promijeni, jer je dosta godina vec poznajem.
U nasoj tradiciji je tako, da majka stanuje sa sinom kad ostane sama, a mene zanima, koliko ta tradicija odgovara islamu i koju ulogu u tome imam ja, kao bozje bice, koje takodjer ima svoja prava i potrebe za mirnim zivotom? Takodjer, koja je uloga muza u takvoj situaciji?
Znam da ni njoj nije lahko, ali osjetim da i moje zdravlje trpi zbog velike brige.
Nadam se od Vas odgovoru, kojim ce biti Gospodar zadovoljan, jer mi je to cilj, a s kojim cu i ja naci mir.
Molim Allaha da Vas obilato nagradi.
Selam alejkum!