Zabrana ogovaranja

I ne ogovarajte jedni druge! Zar bi nekome od vas bilo drago da jede meso umrloga brata svoga a vama je to odvratno. ‎Zato, bojte se Allaha, Allah, zaista, prima pokajanje i samilostan je.[1]

Poslanik, s.a.v.a.: “U noći Miradža vidio sam ljude kako noktima grebu svoja lica. Upitah: ‘O Džibrile, ko su ovi ljudi?’ On mi reče: ‘Oni su ogovarali ljude i sramotili njihovu čast.’”[2]

Poslanik, s.a.v.a.: “Ogovaranje je gore od bluda.” Neko upita: “Kako?” Poslanik odgovori: “Čovjek počini blud, zatim se pokaje i Allah mu oprosti, a čovjeku koji je ogovorio neće biti oprošteno sve dok mu ne oprosti onaj koga je ogovorio.”[3]

Imam Ali, mir s njim: “Ogovaranje je krajnje naprezanje nemoćnog.”[4]

Imam Husejn, mir s njim, čovjeku koji je u njegovom prisustvu izložio ne­kog ogovaranju: “O ti, prođi se ogovaranja, zaista je ogovaranje cviljenje džehennemskih pasa!”[5]

Imam Sadik, mir s njim: “Ne ogovaraj, pa da te ogovaraju, i ne kopaj jamu bratu, pa da padneš u nju! Zaista, onako kako zaslužiš, tako ćeš i dobiti!”[6]

Imam Sadik, mir s njim: “Rekao je neki čovjek Aliju ibn Huse­jnu, mir s njim: ‘Taj i taj smatra da si zalutao i da uvodiš novo­tarije u vjeru.’ Reče mu Imam Sedždžad, mir s njim: ‘Nisi očuvao pravo druženja s njim zato što si njegove ri­ječi meni prenio. Ni moje pravo nisi ispunio zato što si mi rekao o bratu nešto što ja ni­sam znao! Prođi se ogovaranja, jer to je zavijanje džehennemskih pasa, i znaj da onaj koji puno govori o tuđim mahanama, zapravo time svjedoči da ih on u mjeri koliko o njima priča i sam posjeduje.’”[7]

Ogovaranje i vjera

Poslanik, s.a.v.a.: “Ogovaranje je pogubnije za vjeru nego odumiranje tkiva za ti­jelo.”[8]

Poslanik, s.a.v.a.: “Onome ko izloži ogovaranju muslimana ili muslimanku Allah, dž.š., neće prihvatiti namaz i post četrdeset dana i noći, osim u slučaju da mu oprosti onaj koga je ogovarao.”[9]

Poslanik, s.a.v.a.: “Na Sudnjem danu privest će jednog čovjeka pred Uz­višenog Allaha i dat će mu knjigu njegovih djela u kojoj neće vidjeti svoja dobročinstva. Reći će: ‘Bože, ovo nije moja knjiga! U njoj ne vidim moje pokoravanje!?’ Bit će mu rečeno: ‘Tvoj Gospodar ne griješi niti zaborav­lja: djela su ti uništena ogovaranjem ljudi!’ Zatim će biti doveden drugi čovjek kojem će biti data knjiga njegovih djela. U njoj će vidjeti puno pokornosti, pa će reći: ‘Bože, ovo nije moja knjiga! Ja zaista nisam bio to­liko pokoran!’ Bit će mu rečeno: ‘To je zbog toga što te je taj i taj ogova­rao i na taj način su njegova dobra djela pridodata tebi!’”[10]

Značenje ogovaranja

Poslanik, s.a.v.a., reče Ebu Zerru: “O Ebu Zerre, čuvaj se ogovaranja! Zaista je ogovaranje gore od bluda.” Rekoh (Ebu Zerr): “Božiji Poslaniče, šta je ogovaranje?” On reče: “Da kažeš o svome bratu ono što on ne voli.” Rekoh: “O Poslaniče, a ukoliko je istina to što sam rekao o njemu?” On reče: “Znaj da kada kažeš o njemu ono što zbilja jeste, tada si ga ogovorio, a kada kažeš o njemu ono što nije tačno, tada si ga ok­levetao.”[11]

Poslanik, s.a.v.a.: “Ogovaranje, to je da kažeš o svome bratu ono što on ne voli da se kaže.”[12]

Amr ibn Šu‘ajb, od svoga oca, a on od djeda, da su pred Poslanikom spomenuli nekog čovjeka, rekavši: “Neće jesti dok ga mi ne napitamo, niti će putovati dok ga mi ne povedemo.” Tada im Poslanik reče: “Ogovorili ste ga.” Oni rekoše: “Poslaniče, istinu smo ti o njemu rekli!” On reče: “Dovoljno ti je da o bratu kažeš ono što jeste.”[13]

Imam Kazim, mir s njim: “Ko govori čovjeku iza leđa o onome što i drugi znaju i što je istina, nije ga ogovorio, a ko govori iza leđa o njemu ono što jeste, ali ono što ljudi ne znaju, tada ga je ogovorio.”[14]

Koga je dozvoljeno ogovoriti

Poslanik, s.a.v.a.: “Govor iza leđa nije ogovaranje četverice: grješnika koji javno griješi, predvodnika koji laže i koji ne zahvaljuje na učinjenom do­bru i ne oprašta pogreške, onog koji se šali na račun majke i onoga koji je izašao iz zajednice muslimana tražeći mahane moga ummeta, isu­kavši mač prema njemu.”[15]

Poslanik, s.a.v.a.: “Do kada treba da se klonite spominjanja izopačenog čovjeka? Razotkrivajte ga onda kada ljudi trebaju biti na oprezu od njega!”[16]

Slušanje ogovaranja

Imam Ali, mir s njim: “Onaj koji sluša ogovaranje je poput onoga koji ogovara.”[17]

Imam Ali, mir s njim, kada je vidio čovjeka kako ogovara nekog u prisustvu njego­vog sina Hasana: “O sine, čuvaj svoje uho od takvih stvari, jer je on pogledao u najprljaviju stvar u sebi i istresao je u tebe.”[18]

Imam Zejnul-Abidin, mir s njim: “Pravo uha je da se čuva od slušanja ogova­ranja i slušanja onoga što nije dozvoljeno slušati.”[19]

Nagrada za odbacivanje ogovaranja

Poslanik, s.a.v.a.: “Ko ustane radi svoga brata protiv ogovaranja koje čuje prilikom kakvog skupa i odbaci ga, odbacit će Allah, dž.š., od njega hil­jadu loših stvari na Ovom i na Onom svijetu.”[20]

Poslanik, s.a.v.a.: “U čijem prisustvu bude ogovaran njegov brat musli­man, a on bude mogao da mu pomogne, ali mu ne pomogne, Allah, dž.š., će ga ostaviti samoga i na Ovom i na Onom svijetu.”[21]

Iskupljenje za ogovaranje

Poslanik, s.a.v.a., kada je upitan za iskupljenje od ogovaranja: “Kad god se sjetiš onoga koga si ogovarao, traži od Allaha oprost za njegove grijehe.”[22]

Poslanik, s.a.v.a.: “Kada neko od vas izloži ogovaranju svoga brata, neka traži od Allaha oprost, to je iskupljenje za ogovaranje.”[23]

Ogovaranje je bolest jezika, ali i odraz srca koje je izgubilo osjećaj za granice časti i bratstva. Ono razara vjeru, briše dobra djela i unosi sumnju u zajednicu. Lijek je u suzdržanosti, samopreispitivanju i u nastojanju da čuvamo čast drugih kao vlastitu. Šutnja o manama drugih postaje govor srca koje je svjesno Boga — a čuvanje jezika, čuvanje vjere.

Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mjera mudrosti 3, Fondacija „Mulla Sadra“, Sarajevo, 2012., preveo sa arapskog: Ertan Basarik

[1] El-Hudžurat, 12.

[2] Tenbihu-l-havatir, 1/115.

[3] Et-Tergibu ve-t-terhib, 3/511/24.

[4] Nehdžu-l-belaga, izreka 470.

[5] Tuhafu-l-‘ukul, 245.

[6] El-Bihar, 75/249/16.

[7] El-Bihar, 75/246/8.

[8] El-Kafi, 2/357/1.

[9] El-Bihar, 75/358/53.

[10] Džami‘u-l-ahbar, 412/1144.

[11] El-Bihar, 77/89/3.

[12] Kenzu-l-‘ummal, 8024.

[13] Et-Tergibu ve-t-terhib, 3/506/13.

[14] El-Kafi, 2/358/6.

[15] El-Bihar, 75/261/64.

[16] Kenzu-l-‘ummal, 8074.

[17] Gureru-l-hikem, 1171.

[18] El-Ihtisas, 225.

[19] El-Hi­sal, 566/1.

[20] Emali-s-Saduk, 350.

[21] El-Fekih, 4/372.

[22] El-Kafi, 2/357/4.

[23] Kenzu-l-‘ummal, 8037.