Postupanje Vjerovjesnika, s.a.v.a., u klanjanju

Imam Ali, mir s njim, je rekao: „Allahov Poslanik, s.a.v.a., ne davaše prednost nad namazom ni večeri niti ičemu drugom; kada bi nastupilo njegovo vrijeme, ponašao se kao da ne poznaje ni porodicu, ni prisnog prijatelja.“[1]

U djelu ‘Uddetu-d-Dai se prenosi od Aiše: „Allahov Poslanik, s.a.v.a., razgovaraše s nama i mi razgovarasmo s njim, a kada bi nastupilo vrijeme namaza, on kao da nas nije poznavao niti smo mi poznavali njega.“[2]

Imam Bakir, mir s njim, je rekao: „Allahov Poslanik, s.a.v.a., je bio kod Aiše u noći koja je njoj pripadala pa je upitala: ‘O Allahov Poslaniče, zašto se zamaraš kada ti je Bog oprostio i prošle i buduće grijehe?’ Odgovorio je: ‘O Aiša, zar da ne budem rob zahvalan?’

Allahov Poslanik, s.a.v.a., stajaše na vrhovima prstiju svojih nogu pa je Bog Svevišnji objavio: Ta-ha. Ne objavljujemo Kur'an da se mučiš.“[3]

Imam Sadik, mir s njim, je rekao: „Allahov Poslanik, s.a.v.a., klanjaše od dobrovoljnog namaza dva puta više od propisanog.“[4]

Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mudrosti Vjerovjesnika islama 3, Fondacija “Mulla Sadra”, Sarajevo, 2012., sa arapskog preveli: Mehmedalija Hadžić i Samed Jelešković