Esselamu alejkum.

Htjela sam da vas pitam nešto o čemu već odavno razmišljam i još uvijek nisam pronašla adekvatan odgovor. Naime, radi se o tome da prema islamu i Kur’anu teškoće donose korist i napredovanje, a lagodnost štetu i opuštanje, te da su teškoće iskušenja itd. Eh mene buni to da se ipak ljudima naređuje da sebi i drugima čine dobro i pomažu, a zabranjuje se da sebi i drugima pravimo teškoće. Moje pitanje je: ako su teškoće tako dobre, a lagodnost umrtvi čovjeka, zašto da onda mi ne pravimo probleme umjesto rješenja. Isto tako, kada se nekome desi neko zlo, mi ne smijemo da se radujemo. Moje pitanje je zašto da se ne radujemo ako znamo da su to iskušenja koja će Bog nadoknaditi i okrenuti u korist svog dobrog roba. Jer ako Bog već želi da se nešto desi, nema smisla žaliti i ljutiti se. Nadam se da ćete shvatiti moju poentu…jer želim da znam kako treba da se osjećam spram teškoća.. da im se obradujem ili da budem uporna da otklonim problem. Hvala