Oslanjanje na Allaha

لَيْسُ شُيْءٌ أَفْضَلَ عِنْدي مِنَ التَّوكُّلِ عَلَيَّ

“Nema djela koje je kod Mene vrjednije od oslanjanja na Mene…”

Ajeti

فَإِذَا عَزَمْتَ فَتَوَكَّلْ عَلَى اللهِ إِنَّ اللهَ يُحِبُّ الْمُتَوَكِّـلِينَ ۝ إِنْ يَنْصُرْكُمْ اللهُ فَلاَ غَالِبَ لَكُمْ وَ إِنْ يَخْذُلْكُمْ فَمَنْ ذَا الَّذِى يَنْصُرُكُمْ مِنْ بَعْدِهِ وَ عَلَى اللهِ فَلْيَتَوَكَّلِ الْمُؤْمِنُونَ

A kada se odlučiš, na Allaha se osloni, Allah zaista voli one koji se na Njega oslanjaju. Ako vas Allah pomogne, niko vas neće moći pobijediti, a ako vas napusti, ko je taj ko vam, nakon Njega, može pomoći? A na Allaha neka se oslanjaju vjernici![1]

إِنِّى تَوَكَّلْتُ عَلَى اللهِ رَ‌بِّى وَ رَ‌بِّكُم مَّا مِن دَابَّةٍ إِلَّا هُوَ آخِذٌ بِنَاصِيَتِهَا إِنَّ رَ‌بِّى عَلَى صِرَ‌اطٍ مُّسْتَقِيمٍ

Ja se uistinu oslanjam na Allaha, moga i vašeg Gospodara! Nema nijednog živog bića koje nije u vlasti Njegovoj; Gospodar moj zaista je na Pravom putu.[2]

وَ لِلَّـهِ غَيْبُ السَّمَاوَاتِ وَ الْأَرْ‌ضِ وَ إِلَيْهِ يُرْ‌جَعُ الْأَمْرُ‌ كُلُّهُ فَاعْبُدْهُ وَ تَوَكَّلْ عَلَيْهِ وَ مَا رَ‌بُّكَ بِغَافِلٍ عَمَّا تَعْمَلُونَ

Allahove su tajne Nebesa i Zemlje i Njemu se sve vraća, zato se samo njemu klanjaj i samo se na Njega oslanjaj! A Gospodar tvoj motri na ono što radite.[3]

وَ قَالَ يَا بَنِىَّ لَا تَدْخُلُوا مِن بَابٍ وَاحِدٍ وَ ادْخُلُوا مِنْ أَبْوَابٍ مُّتَفَرِّ‌قَةٍ وَ مَا أُغْنِى عَنكُم مِّنَ اللهِ مِن شَىْءٍ إِنِ الْحُكْمُ إِلَّا لِلَّـهِ عَلَيْهِ تَوَكَّلْتُ وَ عَلَيْهِ فَلْيَتَوَكَّلِ الْمُتَوَكِّـلُونَ

I reče: “O sinovi moji, ne ulazite na jednu kapiju, već na razne kapije, a ja vas ne mogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; moć pripada jedino Njemu, Ja se na Njega oslanjam, i neka se samo na Njega oslanjaju oni koji se oslanjaju.”[4]

إِنَّهُ لَيْسَ لَهُ سُلْطَانٌ عَلَى الَّذِينَ آمَنُوا وَ عَلَى رَ‌بِّهِمْ يَتَوَكَّلُونَ

On doista nema nikakve vlasti nad onima koji vjeruju i koji se na Gospodara svoga oslanjaju.[5]

اللهُ خَالِقُ كُلِّ شَىْءٍ وَ هُوَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ وَكِيلٌ ۝ لَّهُ مَقَالِيدُ السَّمَاوَاتِ وَ الْأَرْ‌ضِ وَ الَّذِينَ كَفَرُ‌وا بِآيَاتِ اللهِ أُولَـئِكَ هُمُ الْخَاسِرُ‌ونَ

Allah je stvoritelj svega i On upravlja svim, u Njega su ključevi Nebesa i Zemlje! A oni koji u Allahove dokaze ne vjeruju, oni će biti izgubljeni![6]

فَمَا أُوتِيتُم مِّن شَىْءٍ فَمَتَاعُ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَ مَا عِندَ اللهِ خَيْرٌ‌ وَ أَبْقَى لِلَّذِينَ آمَنُوا وَ عَلَى رَ‌بِّهِمْ يَتَوَكَّلُونَ

Sve što vam je dato – samo je uživanje u životu na Ovom svijetu, a ono što je u Allaha – bolje je i trajnije za one koji vjeruju i na Gospodara svoga se oslanjaju.[7]

وَ مَن يَتَوَكَّلْ عَلَى اللهِ فَهُوَ حَسْبُهُ إِنَّ اللهَ بَالِغُ أَمْرِ‌هِ قَدْ جَعَلَ اللهُ لِكُلِّ شَىْءٍ قَدْرً‌ا

A ko se na Allaha osloni, pa On mu je dovoljan. Allah će, zaista, ispuniti ono što je odlučio; Allah je svakoj stvari mjeru odredio.[8]

Predaje

Ali ibn Suvejd prenosi da je Imama Kazima, mir s njim, upitao o Božijim riječima: A ko se na Allaha osloni, pa On mu je dovoljan. Imam je rekao: “Oslanjanje na Allaha ima stepene. Jedan od njih je da se oslanjaš na Allaha u svim svojim poslovima, pa da budeš zadovoljan šta god da učini s tobom, znajući da ti On neće uskratiti dobro ni koristi, i znajući da sud o tome pripada Njemu. Pa osloni se na Allaha prepuštajući mu to i uzdaj se u Njega u tome i u svemu drugom.”[9]

Od Imama Sadika, mir s njim, prenosi se da je rekao: “Uistinu imućnost i čast kruže, pa kada pronađu nastambu oslanjanja, nasele se.”[10]

Od Hasana ibn Džehma prenosi se da je rekao: “Upitao sam Imama Ridu, mir s njim: ‘Dao bih sve za te, koja je mjera i granica oslanjanja?’ On mi odgovori: ‘Da se pored Allaha nikoga ne bojiš…’”[11]

Imam Rida, mir s njim, od svojih predaka, mir s njima, prenosi da je Imam Husejn, mir s njim, rekao: “Prenosi se da je Božiji Poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, rekao: ‘Rekao je Svevišnji Allah: Zaista ću presjeći nadu svakog vjernika koji položi nadu u ljude umjesto u Mene, i zaista ću na njega navući odjeću poniženosti među ljudima, i zaista ću ga udaljiti od veze sa Mnom i iz Moje blizine. Ko je taj koji se nadao da ću mu Ja ispuniti potrebe, a da sam mu prekinuo nadu?’”[12]                                                                                                                      

Od Poslanika, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, prenosi se da je rekao: “Došao mi je Džibril pa je rekao: ‘O Allahov Poslaniče, Allah me je tebi poslao sa darom koji nikome prije tebe nije dao.’ Poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, upita: ‘Koji je to dar?’ Džibril reče: ‘Strpljivost, i još bolje od nje.’ Poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, upita: ‘Šta je to?’ Džibril reče: ‘Zadovoljstvo, i još bolje od njega.’ Poslanik upita: ‘Šta je to?’ Džibril reče: ‘Isposništvo, i još bolje od njega.’ Poslanik upita: ‘Šta je to?’ Džibril reče: ‘Iskrenost, i još bolje od nje.’ Poslanik opet upita: ‘Šta je to?’ Džibril kaza: ‘Čvrsto uvjerenje, i još bolje od njega.’ Poslanik upita: ‘A šta je to, o Džibrile?’ Džibril reče: ‘Taj položaj pripada oslanjanju na Allaha.’ Poslanik upita: ‘A šta je oslanjanje na Allaha?’ Džibril odgovori: ‘Znati da stvorenja ne nanose štetu i ne donose korist, ne daju i ne uskraćuju, i ne nadati se ničemu od njih. Kada rob bude ovakav, radit će samo za Allaha, samo će se od Njega nadati, samo će se Njega bojati i samo će od Njega očekivati. E to je oslanjanje…’”[13]

U jednoj od dova mjeseca Redžeba uči se: “I sve se na Tebe oslanja.”[14]

Objašnjenje

Ajeti koje smo naveli uz ovaj dio predaje s Miradža upućuju na značenje oslanjanja i razlog zbog kojeg se sva bića trebaju oslanjati isključivo na Allaha. Oni također objašnjavaju koji učinci i koje koristi proizlaze iz ove duševne vrline, poput Allahove ljubavi prema onima koji se na Njega oslanjaju, pomoći koju im pruža u njihovim poslovima, šejtanovog nemanja nikakve vlasti nad njima – što razumijemo iz neodređenosti vlasti koja se odriče šejtanu u vezi sa onima koji se oslanjaju na Boga u ajetu: On doista nema nikakve vlasti nad onima koji vjeruju… – te činjenice da je ono što je Uzvišeni Allah pripremio onima koji se oslanjaju na Njega bolje i trajnije od ovosvjetskih naslađivanja i da im je On dovoljan. A svaki od ovih Božijih darova sam po sebi dovoljan je da čovjek bude bolji i časniji od cijelog svijeta!

Ako bi se uvaženi čitalac, nakon ovih naših ukazivanja, ponovo obratio navedenim ajetima i razmislio o njima, uvidio bi ispravnost ovog pojašnjenja, a izvukao bi i neke druge zaključke.

Navedeni hadisi jasno i alegorijom – pored toga što objelodanjuju značenje oslanjanja i njegove razine – pojašnjavaju i ajete o oslanjanju kao i smisao navedene rečenice predaje s Miradža. O ovome treba dobro razmisliti.