Poslanikovi ratovi

Velika bitka na Bedru

Allah vas je pomogao i na Bedru, kada ste bili malobrojni zato se bojte Allaha, da biste bili zahvalni. Kad si ti rekao vjernicima: “Zar vam neće biti dovoljno da vam Gospodar vaš tri hiljade meleka u pomoć pošalje?”[1]

Imam Ali, mir s njim: “Lica Poslanikovih ashaba na dan Bedra bila su bijela poput vunenog runa.”[2]

Imam Ali, mir s njim: “U Bici na Bedru zaklanjali smo se za Poslanika, s.a.v.a., tako da je on bio bliži neprijatelju od nas. Toga dana on je bio hrabriji od sviju.”[3]

Imam Ali, mir s njim: “Kada smo bili na Bedru, među nama je samo Mikdad ib­nul-Esved bio konjanik. Te noći spavali smo svi, osim Poslanika. On je bio pod krošnjom jednog stabla, gdje je klanjao i učio dovu do zore.”[4]

Bitka na Uhudu i Hamraul-Esedu

A kada si ti poranio, i čeljad svoju ostavio da vjernicima odrediš mjesta pred borbu, a Al­lah sve čuje i zna.[5]

Ibn Mes‘ud: “Na Uhudu su žene bile iza muslimanskih položaja, gdje su dotukle ranjene idolopoklonike… Dođe Ebu Sufjan pa uzviknu: ‘Uzvišen je Hubel!’ Poslanik, s.a.v.a., reče vjernicima: ‘Recite: Allah je uz­višeniji i slavniji!’ Pa povikaše: ‘Allah je uzvišeniiji i slavniji!’ Povika Ebu Sufjan: ‘Mi imamo Uzzaa, a vi ga nemate!’ Poslanik, s.a.v.a., reče vjer­nicima: ‘Recite: Allah je naš zaštitnik, a vi nemate zaštitnika!’”[6]

Enes: “U Bici na Uhudu polomljeni su bili prednji zubi Poslanikovi i bio je ranjen u glavu tako da bijaše obliven krvlju. U takvom stanju je upitao: ‘Kako će uspjeti narod kojeg Poslanik poziva Allahu, a njegovi pripadnici mu ra­sijeku glavu i polome zube?’ Tada je Allah, dž.š., objavio ajet: Ti sa tim nemaš ništa.”[7]

Imam Ali, mir s njim: “Kada su se ljudi razbježali od Poslanika na Uhudu, pogle­dah među poginulim, ali ga ne ugledah, pa rekoh: ‘Tako mi Boga, on nije od onih što bježe, a nema ga ni među poginulim, sigurno se Allah rasrdio na nas zbog onog šta učinismo pa je uzdigao Svoga Poslanika Sebi. Dakle, od mene više nema koristi, zato se moram boriti dok ne poginem. Tada polomih korice od sablje i nasrnuh na neprijatelja. Oni ustuknuše preda mnom, a onda iznenada ugledah Poslanika među njima.’”[8]

Bitka Zatir-Rik‘ā

Imam Sadik, mir s njim: “U Bici na Zatir-Rik‘au spustio se Poslanik pod jedno drvo koje se nalazilo pored vododerine. Iznenada provali voda koja razdvoji Poslanika od njegovih prijatelja. U takvom stanju ugledao ga je jedan od idolopoklonika, a muslimani su stajali s druge strane vododerine, čekajući da voda opadne. Taj čovjek reče svojim saborcima: ‘Ubit ću Muhammeda!’ Priđe Poslaniku, sa sabljom isukanom prema njemu i uzviknu: ‘Ko će te spasiti od mene, o Muhammede?!’ Poslanik mu odgovori: ‘Moj i tvoj Gospo­dar!’ U tom trenutku ga Džebrail, mir s njim, gurnu s konja i ovaj pade na leđa. Tada Poslanik ustade, uze sablju, sjede mu na prsa i upita: ‘Ko će te spasiti od mene, o Gavrise?’ Ovaj odgovori: ‘Tvoja do­brota i plemenitost, o Mu­hammede!’ Poslanik ga pusti i dok se podizao, ovaj reče: ‘Tako mi Boga, bolji si i plemenitiji od mene!’”[9]

Bitka Ahzab i Beni-Kurejza

Jezid ibnul-Esamm: “Nakon što je Uzvišeni Allah porazio družinu Ah­zab i Poslanik se bijaše vratio kući, gdje je počeo prati glavu, dođe mu Dže­brail, mir s njim, i reče: ‘Da ti Allah oprosti! Odložio si oružje, a meleci s Nebesa ga još nisu odložili! Pridruži nam se kod tvrđave Beni-Kurejza!’ Tada povika Poslanik i pridruži im se kod tvrđave.”[10]

Imam Bakir, mir s njim, u vezi sa ajetom: Kaže: “Utrošio sam nebrojeno bogatstvo”: “To je Amr ibn Abdi Vedd, kada mu je Ali ibn Ebi Talib na Hendeku predložio da prihvati islam, na šta je on rekao: ‘Šta će biti sa svim onim bogatstvom koje sam uložio u borbi protiv vas?’ Ulagao je imetak u borbi protiv Božijeg puta, pa ga je ubio Ali, mir s njim.”[11]

Bitka na Hajberu

Burejde: “Za vrijeme Bitke na Hajberu uzeo je bajrak Ebu Bekr, ali se vra­tio, a da ga nije osvojio. Sutradan bajrak uze Omer, ali ga ni on ne os­voji; ljudi se vratiše, a Ibn Muslime bijaše poginuo. Tada je Poslanik rekao: ‘Ovaj ću bajrak dati onome ko voli Boga i Poslanika i koga Bog i Poslanik vole i koji se neće vratiti prije nego osvoji utvrđenje. Te noći bili smo veseli jer je sutradan trebalo uslijediti osvajanje utvrđenja. Poslanik je klanjao sabah-na­maz, nakon čega je zatražio bajrak i ustao. Svaki od nas koji smo bili bliski Poslaniku nadao se da je upravo on taj čovjek. Sve dok ja ne digoh glavu zbog bliskosti i položaja kojeg sam imao kod njega. Međutim, on pozva Alija ibn Ebi Taliba, koga su boljele oči, potra ih rukom, predade mu bajrak i on osvoji tvrđavu.”[12]

Oslobađanje Mekke

Omer ibn Hatab: “Na dan oslobađanja, kada je Poslanik stigao u Mekku, poslao je po Safvana ibn Umejjea, Ebu Sufjan ibn Harba i Harisa ibn Hišama.” Reče Omer: “Pa izjavih: ‘Bog nam je dao da ih uhvatimo, poka­zat ćemo im za ono što su radili!’ Međutim, Poslanik, s.a.v.a., reče: ‘Primjer mene i vas je poput Jusufa, mir s njim, koji je rekao svo­joj braći: Danas nema za vas prijekora, oprostio vam je Allah, a On je od milos­tivih Najmilostiviji.’” Reče Omer: “Posramio sam se zbog stida od Poslanika, jer nisam volio da mi se dešavaju neki ispadi, a on im je rekao ono što im je rekao.”[13]

Imam Ali, mir s njim: “Poslanik je u mjesecu Ramazanu otišao na Bedr, a oslo­bodio je i Mekku u mjesecu Ramazanu.”[14]

Imam Rida, mir s njim: “Na dan oslobođenja Mekke Poslanik je ušao u grad, a kipovi su bili okolo Kabe. Bilo ih je tristo šezdeset. Uda­rao ih je štapom koji je držao u ruci, izgovarajući pritom: Došla je istina, a nestalo je laži, zaista laž nestaje! Došla je istina, a laž niti će početi niti se vratiti. U tom trenutku prevrtali su kipove na lica.”[15]

Bitka na Hunejnu

Imam Sadik, mir s njim: “Najteži dan koji je doživio Poslanik bio je dan Bitke na Hunejnu, zbog toga što su mu Arapi toga dana prkosili.”[16]

Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mjera mudrosti 3, Fondacija „Mulla Sadra“, Sarajevo, 2012., preveo sa arapskog: Ertan Basarik

[1] Ali ‘Imran, 123-124. (Pogledati: Ali ‘Imran, 12-13; En-Nisa, 77-78; El-Enfal, 1, 19, 36, 38-41, 67, 71; El-Hadždž, 19.)

[2] Kenzu-l-‘ummal, 29942.

[3] Isto, 29943.

[4] El-Iršad, 1/73.

[5] Ali ‘Imran, 121.

[6] Ed-Dur­ru-l-mensur, 2/345.

[7] Sahihu Muslim, 1791; Ali ‘Imran, 128.

[8] Kenzu-l-‘ummal, 30027.

[9] El-Bihar, 20/179/6.

[10] Kenzu-l-‘ummal, 30115.

[11] Tefsiru-l-Kummi, 2/422; El-Beled, 6.

[12] Kenzu-l-‘ummal, 30120.

[13] Isto, 30158.

[14] Emali-t-Tusi, 342/701.

[15] El-Bihar, 21/116/11.

[16] Isto, 21/180/16.