Prevelika srdžba
(قَالَ: أَهْلُ الدُّنْيَا: مَنْ كَثُرَ أَكْلُهُ وَ ضَحِكُهُ وَ نَوْمُهُ وَ غَضَبُهُ)
“Uzvišeni Allah reče: ‘Ovome svijetu posvećeni su oni koji mnogo jedu, smiju se, spavaju i srde se.’”
Ajeti
وَ إِذَا بَطَشْتُم بَطَشْتُمْ جَبَّارِينَ
A kad kažnjavate, kažnjavate kao silnici?[1]
وَ سَارِعُوا إِلَىٰ مَغْفِرَةٍ مِّن رَّبِّكُمْ وَ جَنَّةٍ عَرْضُهَا السَّمَاوَاتُ وَ الْأَرْضُ أُعِدَّتْ لِلْمُتَّقِينَ الَّذِينَ يُنفِقُونَ فِي السَّرَّاءِ وَ الضَّرَّاءِ وَ الْكَاظِمِينَ الْغَيْظَ وَ الْعَافِينَ عَنِ النَّاسِ وَ اللَّهُ يُحِبُّ الْمُحْسِنِينَ
I žurite ka oprostu Gospodara svoga i Džennetu prostranom kao Nebesa i Zemlja, pripremljenom za one koji se Allaha boje, za one koji, i kad su u obilju i kad su u oskudici, udjeljuju, koji srdžbu savlađuju i ljudima praštaju, a Allah voli one koji dobra djela čine.[2]
Predaje
Ebu Rebi‘ Šami prenosi da je ušao kod Imama Sadika, mir s njim, čija je kuća bila prepuna članova njegove porodice, pa je Imam rekao: “O sljedbenici porodice Muhammedove, znajte da nije od nas onaj koji u srdžbi ne vlada sobom.”[3]
Božiji poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, rekao je: “Ko pogleda vjernika sa željom da ga tim svojim pogledom prestraši, Uzvišeni Allah će njega prestrašiti na Dan kada neće biti hlada osim Njegovog hlada.”[4]
Imam Dževad, mir s njim, prenosi da je njegov otac, mir s njim, rekao: “Imam Musa Kazim, mir s njim, došao je kod Haruna Rešida, koji je bio izbezumljen od srdžbe na nekog čovjeka, pa mu je rekao: ‘Treba se srditi samo radi Svevišnjeg Allaha. Nemoj se srditi radi Njega više nego što se on srdi radi Sebe.’”[5]
Imam Sadik, mir s njim, je rekao: “Srdžba je ključ svakog zla.”[6]
Rekao je Imam Sadik, mir s njim: “Isau, sinu Merjeminom, mir s njim, obratiše se njegovi učenici: ‘O ti koji podučavaš dobru, obavijesti nas šta je najžešće!’ On im reče: ‘Najžešća je srdžba Uzvišenog Allaha.’ Upitaše ga: ‘Čime se čuva od Allahove srdžbe?’, a on odgovori: ‘Time što se nećete srditi.’ Oni upitaše: ‘Šta je početak srdžbe’, a Isa, mir s njim, reče: ‘Oholost i smatranje sebe velikim, a drugih ništavnim.’”[7]
Božiji poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, rekao je: “Srdžba je šejtanova strelica.” Također je rekao: “Srdžba kvari vjeru kao što gorak lijek kvari med i kao što ga sirće kvari. Iblis, proklet bio, je rekao: ‘Srdžba je moja omča i moja mreža, kojom odabrana stvorenja odvraćam od Dženneta i puta koji vodi k njemu.’”[8]
Imam Sadik, mir s njim, rekao je: “Moj otac Muhammed, mir s njim, govorio je: ‘Šta je gore od srdžbe? Zaista čovjek ubije drugog čovjeka i potvori poštenu ženu kada se rasrdi.’”[9]
Imam Sadik, mir s njim, rekao je: “Srdžba uništava srce mudrog čovjeka.” Također je rekao: “Ko ne vlada svojom srdžbom, ne vlada ni svojim razumom.”[10]
Zejd ibn Ali je rekao: “Uzvišeni Allah Svome vjerovjesniku Davudu, mir s njim, objavio je: ‘Ako me Moj rob spomene dok je srdit, spomenut ću ga na Sudnjem danu među svim Svojim stvorenjima i on neće biti među onima koji će propasti.’”[11] Mnoštvo sličnih predaja bilježi se i od Imama Sadika, mir s njim.
Imam Sadik, mir s njim, rekao je: “U Tevratu su zapisane riječi koje je Svevišnji Allah šapnuo Musau, mir s njim: ‘O Musa, obuzdaj svoju srdžbu prema onome nad kim sam ti dao vlast, ni Ja se neću rasrditi na tebe.’”[12]
Imam Sadik, mir s njim, prenosi da je pred njegovim ocem, mir s njim, spomenuta srdžba pa je rekao: “Čovjek se srdi do te mjere da više nikad ne bude zadovoljan, pa zbog toga ode u Vatru. Zato, neka čovjek koji se rasrdi dok stoji sjedne, jer će to zbilja odagnati šejtanove nečistote od njega, a onaj koji sjedi neka ustane. Onaj čovjek koji se rasrdi na svoga rođaka, neka mu ode, približi mu se i dotakne ga, jer kada rođak dotakne svoga rođaka, smiri se.”[13]
Imam Hadi prenosi od svojih predaka, mir s njima, da je Imam Kazim, mir s njim, rekao: “Onaj koji se ne srdi ondje gdje se treba srditi neće zahvaljivati u blagostanju.”[14]
Objašnjenje
U predaji s Miradža uočljivo je da postoje dvije vrste srdžbe: srdžba ljudi na Boga, i srdžba ljudi jednih na druge. Ovdje navedeni ajet i predaje govore o pokuđenosti druge vrste srdžbe, tj. srdžbe ljudi na druge ljude, dok smo o pokuđenosti srdžbe ljudi na Boga govorili uz dio hadisa u kojem se riječima: “Ne srde se na svoga Gospodara”[15], opisuju svojstva siromaha.
Izvor: Ali Se’adet Perver, Tajne s Miradža, sv. 2., Fondacija „Mulla Sadra“, Sarajevo,2019., sa arapskog preveli: Ensar Karaman i Elmedin Karaman
[1] Eš-Šu‘arā, 130.
[2] Ālu ‘Imrān, 133-134.
[3] Vesāilu-š-šī‘a, sv. 12, str. 91, predaja 15507.
[4] Vesāilu-š-šī‘a, sv. 12, str. 304, predaja 16362.
[5] Bihāru-l-envār, sv. 70, str. 262, predaja 1.
[6] Isto, str. 263, predaja 4.
[7] Isto, str. 263, predaja 5.
[8] Bihāru-l-envār, sv. 70, str. 265, predaja 15.
[9] Isto, str. 265, predaja 16.
[10] Isto, str. 278, predaja 33.
[11] Isto, str. 266, predaja 18.
[12] Bihāru-l-envār, sv. 70, str. 275, predaja 28.
[13] Isto, str. 264, predaja 9.
[14] Isto, str. 264, predaja 10.
[15] Predaja s Miradža, poglavlje 10.