Izgovaranje Allahova imena pri jelu

Muhammed ibn Bukejr al-Musafi prenio je od Faddala ibn Ejjuba, od Dawuda ibn Farqada, od jednoga koji je to spomenuo od Emir al-­mu'minina – mir neka je na nj – da je rekao:

“U potpunosti jamčim da onaj ko nad hranom spomene ime Uz­višenog Allaha, ta hrana mu neće naškoditi.” Jedan od ljudi je ustao i rekao: “O Emir al-mu'minin, juče sam jeo i spomenuo sam pri tom Alla­hovo ime, ali mi je hrana naškodila.” On je odgovorio: “Vi jedete razne vrste hrane i spomenete Allahovo ime nad nekima, a nad nekima ne spomenete.” Čovjek se nasmijao i rekao: “Rekao si istinu, o Emir al-­mu'minin.” Imam reče: “Šteta je samo od hrane nad kojom nije spomenuto Božije ime, tvrdoglavi čovječe.”

Al-Bursi je prenio od Muhammeda ibn Yahyaa, od Sinana, od Junusa ibn Zabyana, od Džafera, od Džabira, od Abu Džafera – mir neka je na nj – koji je rekao da je Emir al-mu'minin kazao sljedeći hadis:

“Ko god želi da mu hrana ne šteti, ne treba jesti dok ne osjeti glad. A kada jede, neka kaže: ‘U ime Allaha, sa Allahom.’ Neka žvaće dobro hranu, i neka prestane jesti dok je još pri apetitu.”

Izvor: Imam Džafer Es-Sadik, Mudrosti islamske medicine, Fondacija “Mulla Sadra”, Sarajevo, 2004, preveo sa perzijskog: Ibrahim Avdić