Žene i njihov odnos prema muževima

Allah Uzvišeni kaže: Jedno od znamenja Njegovih je to što od vas samih parice vam stvori zato da biste se uz njih smirili te među vama ljubav i samilost uspostavi – u tome zaista jesu znamenja za ljude koji hoće promišljati. (Rum, 21)

U Biharu-l-envaru se prenosi da je žena Osmana ibn Maz'una došla u kuću Ummu Seleme, pa je ova upitala: “Zašto si sebe lišila mirisa, boja i sličnih stvari?” Odgovorila joj je: “Zato što mi se moj muž, Osman ibn Maz'un nije približio od tad i tad.” Ummu Seleme je pitala zašto to, pa je ona odgovorila: “Zato što je on sebi zabranio žene i posvetio se vjeri.” Ummu Seleme je o tome obavijestila Božijeg poslanika, pa je on zbog toga izašao među svoje ashabe i rekao: “Da li se držite dalje od svojih žena? Zaista, ja obilazim žene, jedem hranu danju i spavam noću. Ko se okrene od moga načina života, nije od mene.” (Biharu-l-envar, sv. 93, str. 73.)  

Imam Sadik, a.s., kaže: “Ko napusti brak zbog straha od oskudice, loše misli o Uzvišenom Allahu.” (Men la jahduruhu-l-fekih, sv. 3, str. 385.)

Prenosi se od Imama Rida, a.s., da je rekao: “Neka žena došla je Ebu Džaferu i rekla da je izabrala celibat. On je pitao šta to znači, a ona je rekla da se nikad ne želi udati. Upitao je: ‘Zašto?’ a ona je rekla: ‘U tome tražim vrlinu’ na što je on rekao: ‘Ne čini tako, jer da je to vrlina sigurno bi Fatima, a.s., bila podobnija od tebe, i zaista, ne postoji niko ko bi je u vrlini pretekao.” (Biharu-l-envar, sv. 103, str. 219.)

Prenosi se od Imama Sadik, a.s., da je rekao: “Došle su tri žene kod Božijeg Poslanika, s.a.v.a. Jedna od njih je rekla: ‘Moj muž ne jede meso’, druga je rekla: ‘Moj muž izbjegava lijepe mirise’, a treća je rekla: ‘Moj muž se ne približava ženama’. Onda je Božiji poslanik, s.a.v.s, izašao i u žurbi mu se ogrtač vukao dok se uspinjao na minber. Zahvalio je Allahu i veličao Ga, a zatim rekao: ‘Šta se dogodilo nekim mojim sljedbenicima pa ne jedu meso, ne koriste mirise i izbjegavaju svoje žene?” (El-Kafi, sv. 5, str. 496.)

Prenosi se od Imama Sadika, a.s. da je žena Osmana ibn Mazuna došla kod Božijeg Poslanika, s.a.v.a., i rekla da Osman posti danju i bdije noću. Poslanik, s.a.v.a., izašao je uznemiren, noseći svoje papuče. Došao je do Osmana i zatekao ga kako klanja. Kada je vidio Poslanika, s.a.v.s., Osman je završio namaz i Poslanik, s.a.v.a., mu reče: “O Osmane, Allah me nije poslao sa monaštvom, nego sa čistom, jednostavnom, pravom vjerom. Ja postim, obavljam namaz i prilazim svojoj ženi. Ko voli moju vjeru neka slijediti moj sunnet, a brak je, zaista, dio mog sunneta.” (El-Kafi, sv. 5, str. 494.)

Imam Bakir, a.s., kaže: “Nema uspješnijeg posrednika za ženu kod njenog Gospodara od zadovoljstva njezina muža.” (Biharu-l-envar, sv. 81, str. 345.)

Imam Ebu Hasan Rida, a.s., prenosi od Imama Alija, a.s., da je rekao: “Pet žena su najbolje.” Pitao je koje su tih pet, pa je odgovorio: “Jednostavna, blaga, prijatna, ona koja kada joj se muž naljuti, ne spava ni trena dok ne bude zadovoljan i ona koja koja ga čuva u njegovom odsustvu. Takva žena je jedna od Božijih službenika, a Božiji službenici se neće razočarati.” (El-Kafi, sv. 5, str. 324.) 

Imam Sadik, a.s., kaže: “Ženi koja zanoći, a njezin muž je s pravom ljut na nju, neće se primiti namazi sve dok on ne bude zadovoljan.” (El-Kafi, sv. 5, str. 507.)

Božiji Poslanik, s.a.v.a., kaže: “Prava muža kod žene su održavanje svjetla, spremanje hrane, dočekivanje muža na vratima kuće sa dobrodošlicom, neodbijanje muža u postelji, osim kada postoji razlog za to.” (Mekarimu-l-ahlak, sv. 2, str. 246.)

Božiji Poslanik, s.a.v.a., kaže: “Žena nije ispunila pravo Božije sve dok ne ispuni pravo svoga muža.” (Mustedreku-l-vesa'il, sv. 14, str. 257.)  

Imam Bakir, a.s.,, kaže: “Došla je žena kod Božijeg Poslanika, s.a.v.a., i rekla: ‘O Božiji Poslaniče! Što je pravo muža kod njegove žene?’ Božiji Poslanik, s.a.v.a., joj reče: ‘Da mu bude pokorna i da ga ne vrijeđa.'” (Vesa’ilu-šši’a, sv. 10, str. 527.)

Izvor: Sejjid Kamal Faghih Imani, BUKET CVIJEĆA – iz vrta predaja Poslanika, s.a.v.a., i Ehli-Bejta, a.s., Fondacija “Mulla Sadra”, Sarajevo, 2009., sa engleskog prevela: Amina Čorak