Esselamu alejkum! Moj muž i ja imamo problem s njegovom mamom koja živi s nama i sasvim je ovisna o nama. Jako je dobro pazimo. Trudimo se na sve moguće načine da je zadovoljimo i ne povrijedimo, jer je prije dvije godine izgubila muža i jako je potištena. Fino se slažemo, osim što ona nama ne da da napredujemo, odnosno neće da se preselimo na bolje mjesto, nedaleko od nas za bolju budućnost naše djece. Kvart u kojem živimo postaje sve gori, stan je mali, a inšallah imat ćemo još jednu bebu. U mogunosti smo da imamo bolje za nas, a također i za nju. Njeno objašnjene je da neće jer ima nekoliko prijateljica u blizini, od kojih neće daleko. Ona je sama (bez muža) treba prijateljice, ali do njih može doći i 10 minuta autobusom. Ona neće ni da čuje ni za kakve opcije i jako je tvrdoglava. Da li je ispravno da naša djeca i mi ispaštamo i budemo u težoj situacije zbog toga?

Molimo Allaha, dž.š., za najbolje, za sve nas. Ja i muž dajemo sve od sebe da pridonesemo porodici najbolje, da budemo dobri u svojoj vjeri i da poštujemo svoje roditelje. Da li je to nešto na čemo bi mi pogrijesili kod Allaha dž.š.? Da li je trebamo slušati, iako nas vodi ka gorem? Ne želim da mi muž zgriješi zbog majke, a ni ja uz njega. Šta bih po islamu bilo ispravno?