Selam alejkum,

sasvim slučajno sam otvorila vašu stranicu čitajući vaše odgovore i zaključila da biste mi možda mogli dati dobar savjet. U mojoj porodici se nikada nije pričalo o islamu, to je bila tabu tema i iako se nazivamo muslimanima, ja nisam znala šta to znači,osim da nam je zabranjena svinjetina. Moji su roditelji bili u komunističkoj partiji, pa je to vjerovatno bio razlog njihovog ponašanja,iako su dedo i nana bili vjernici,nikada mi nisu rekli da se mora klanjati i sl.Prije deset godina, upoznavši jednu osobu i čitajući neke islamske knjige, može se reći da sam primila islam, jer sam do tada bila ateista. Zavolila sam islam svim srcem, počela sam i klanjati, učeći se sama, ali moja je mama bila protiv toga, rekla je da će me se odreći ako se pokrijem… Ni sama ne znam kako, vratila sam se na staro,ali vjera je ostala. Pet godina je prošlo, počela sam se zabavljati sa jednim momkom, čak smo se i zaručili,a onda ovaj ramazan želja za obavljanjem namaza je opet došla i ja sam opet počela klanjati. Ovaj put je momak bio protiv,a roditelji i ne znaju,osamljujem se i molim Allaha da mi pomogne jer znam da mi samo On može pomoći,ali sam ipak zbunjena, ne znam da li trebam prekinuti s tim momkom iako ga volim i tebali bi se vjenčati sljedeće godine kada zavrim fakultet, ili da ostanem s njim i vidim šta će biti.On se već promijenio i ne govori mi ništa za namaz, ali očekuje da se sastajem s njim na ne dozvoljen način, što ja odbijam. Ja još uvijek ne znam dovoljno o islamu, sve se sama učim.