Ne izgleda li nepravedno da je Bog neke ljude počastio prisustvom poslanika u njihovom životu, a druge uskratio toga? Nije li nepravedno ostaviti jedan narod hiljadu i četiri stotine godina bez upućivača, bez posebne, božije osobe kojoj se mogu obratiti za pitanja koja imaju, koja im na najbolji mogući i najsigurniji i istinitiji način može protumačiti događaje i Kur’an u tom određenom vremenu?