Surma (Antimon)

Džabir ibn Ejub al-Džurjani prenio je od Muhammeda ibn Isaa, od Ibn al-Mufaddala, od Abd al-Rahmana ibn Jezida, od Abu Abdillaha – mir neka je na nj – koji je rekao:

“Neki beduin po imenu Fulajt, došao je Poslaniku – mir i blagoslov Allahov neka su na nj i njegovu porodicu – sa vodenim očima. Allahov Poslanik – mir i blagoslov Allahov neka su na nj i njegovu porodicu – mu je rekao: ‘Vidim ti vodene oči o Fulajte.’ On odgovori: ‘O Allahov Poslaniče, kao što vidiš, moje su oči oslabljene.’ Poslanik reče: ‘Moraš koristiti antimon, jer je on gnojivo za oči.’”

Mensur ibn Muhammed prenio je od svog oca, od Abu Salih al-Ah­wara, od Ali ibn Musa al-Ride – mir neka je na nj – da je rekao: “Koga god pogodi slabost vida, trebao bi antimonom pomazati svoje oči prije spavanja.”

Od Džabira ibn Haddaša, od Abdullaha ibn Meymuna al-Qaddaha, od Abdullaha, od njegova oca – mir neka je na nj – prenosi se da je rekao: “Allahov Poslanik – mir i blagoslov Allahov neka su na nj i njegovu porodicu – imao je posudicu za korabu i tri puta bi njom mazao oba oka svake noći prije spavanja.”

Izvor: Imam Džafer Es-Sadik, Mudrosti islamske medicine, Fondacija “Mulla Sadra”, Sarajevo, 2004, preveo sa perzijskog: Ibrahim Avdić