Podjela akcidenta

Univerzalije se dijele na esencijalne i akcidentalne. Vrsta, vrsna razlika i rod čine univerzalije koje se odnose na esenciju, tj. bit stvari, a osobeni i opći akcident na zbilju izvan biti.

Posmatrajući općenito, akcident se iz jednog drugog ugla dijeli na:

a) neodvojiv akcident (عـرض لازم),

b) odvojiv akcident (عـرض مـفارق).

Akcident koji je sa stanovišta razuma neodvojiv od svog subjekta naziva se neodvojivim akcidentom, kao što je osobina neparnosti za broj tri, parnost za broj četiri, toplota za vatru i sl.

Akcident čije odvajanje od subjekta sa stanovišta razuma, iako se nikad od njega ne odvaja, nije nemoguće naziva se odvojiv akcident, kao što je plava boja očiju jer je moguće da će nauka jednoga dana izmisliti sred­stvo uz pomoć kojeg bi se boja očiju mogla mijenjati. Međutim, ovakvo šta se ne može pretpostaviti za osobinu neparnosti. Čak i da se izmisli sred­stvo odvajanja neparnosti od broja tri, to više ne bi bio broj tri, ili da se vrućina odvoji od vatre, to više ne bila vatra. Ovo je upravo ono što nemogućnost odvajanja akcidenta od subjekta sa stanovišta razuma po­drazumijeva.

Neodvojiv akcident dijeli se na:

a) evidentno neodvojiv akcident (لازم بيّـن),

b) neevidentno neodvojiv akcident (لازم غيـر بيـّن).

Akcident koji se prilikom percipiranja subjekta nužno i bez potrebe za bilo čime drugim nameće naziva se evidentno neodvojiv akcident, kao što je npr. odnos neparnosti i broja tri.

Neevidentno neodvojiv akcident percipira se zajedno sa svojim subjek­tom, ali tek nakon posredovanja neke druge stvari, kao što je npr. za čin­jenicu da je zbir uglova trougla jednak zbiru dvaju pravih uglova potre­ban geometrijski argument.

Izvor: Akbar Eydi, Islamska logika, Fondacija “Mulla Sadra”, Sarajevo, 2004, preveo sa perzijskog: Amar Imamović